Vakcinisani ste, a nemate antitijela – šta to znači?

Ako je neko vakcinisan, a nema antitijela ne znači da vakcina ne djeluje, to ne znači da nema ćelije koje su sposobne da ga brane i apsolutno treba da vjeruje znanju i iskustvu ljekara da i njemu vakcinacija pomaže, navodi doktorka Ljiljana Sofronić Milosavljević, iz Instituta za primjenu nuklearne energije, Beograd.

Sofronić Milosavljević je navela da antitijela imaju oni koji su bili bolesni i oni koji su vakcinisani, ali i u slučaju da ih neko nema ne znači da on nije zaštićen.

“Ako je neko vakcinisan, a nema antitela, to zavisi od njegovog imunskog odgovora, to ne znači da on nije zaštićen zato što b-ćelije, b-limfociti produkuju ta antitela, ali postoje i druge ćelije to su t-limfociti koji su sposobni i čija je prva i najvažnija uloga u odbrani od virusnih infekcija da ubijaju ćelije zaražene virusom tako da ta odbrana postoji” objašnjava Sofronić Milosavljevićeva.

Objašnjava da to što neko nema antitijela ne znači da vakcina ne dejluje.

“Ako je vakcinisan, a nema antitela to ne znači da nema ćelije koje su sposobne da ga brane i apsolutno treba da veruje znanju i iskustvu lekara da i njemu vakcinacija pomaže. To je nekada slučaj sa imunodeficijentnim osobama, sa osobama koje primaju neku terapiju koja uništava b-limfocite, pa ljudi nemaju antitela, ali imaju te limfocite koji ih brane od virusa” dodala je ona.

Kako kaže, ukoliko je neko vakcinisan on će brže i lakše podnositi svaki naredni kontakt sa virusom. Navodi i to da imamo dva odgovora u borbi sa virusom – imunološki i stečeni.

“Mi imamo dve ruke u toj odbrani – jedna je taj urođeni imunski odgovor koji se javlja u prvom kontaktu sa virusom za one koji nisu vakcinisani i koji našem organizmu da vremena da krene onaj takozvani drugi stečeni odgovor koji je mnogo efikasniji u samoj odbrani” istakla je.

Navodi da kod ljudi koji su preležali kovid i imali lakšu kliničku sliku njihov imunitet može da traje i do godinu dana.

“Međutim, predostrožnosti radi, pošto on vremenom slabi i tim ljudima se preporučuje vakcinacija, dok onih koji su vakcinisani taj odgovor je za nijansu slabiji, ali je dobar i potrebno ga je češće podsećati. Sve to je u cilju da bi klinička slika bila što blaža” navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Objašnjava i to da antitijela mogu da se detektuju bez obzira da li su ljudi preboljeli ili vakcinisani i ističe da previše antitijela ne može da napravi problem.

“Ovo jako dugo traje, ali ja mislim da se ljudi navikavaju na to da mogu normalno da žive ukoliko su vakcinisani, ukoliko ispune sve te kriterijume potrebne za dobijanje pasoša i ukoliko se pridržavaju mera” navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Ističe da ljudi ne smiju da zaborave, čak i kad dobiju tri doze vakcine, da moraju da se pridržavaju mjera.

“Ukoliko se ne pridržavaju odgovarajućih mera oni mogu da dobiju virus na gornjim respiratornim putevima i mogu da taj virus prenesu u nešto manjem obimu nego što bi to bilo inače, ali svejedno transmisija je prisutna. Zbog toga treba da nosimo maske, da se pridržavamo i drugih mera – pranja ruku i dezinfekcije alkoholom, ako sve to radimo, ipak život koliko toliko teče normalno”navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Ističe da je najodgovornija starija populacija i da su oni najozbiljnije shvatili ozbiljnost situacije.

“Kod starijih kasni taj stečeni imununski odgovor i oni su u najvećoj opasnosti da onda preovladaju ti mehanizmi ranog urođenog imunskog odgovora kada se razvija burno reakcija organizma, a nema tog stečenog da to polako gasi jer sve se u našem orgaizmu međusobno reguliše” navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Izvor: Telegraf.rs