Hrana za opuštanje

Ako osjećate napetost i nervozu zbog nečega što treba da se desi ili ako ste jednostavno “na tri ćoška”, može biti da je to zbog nečega što ste pojeli. Ili što, možda, niste pojeli …

Hrana utiče na nivoe stresa: ako primenjujete određenu dijetu, to jest ako ste pod nekim režimom ishrane, možete lakše da se izborite sa mnogim izazovima koji će iskrsnuti u svakodnevnom životu. Po istom principu hrana može da proizvede i suprotan efekat: određeni režim ishrane vas može ostaviti lišene svake odbrane od stresa i od različitih spoljašnjih faktora koji mogu da utiču na vaše zdravlje i raspoloženje. Sudeći prema studiji sprovedenoj u martu 2008. godine, žene sa povišenim nivoom kortizola (hormona stresa) sklonije su slatkišima, visoko kaloričnoj hrani, dok rijetko na svom meniju imaju svježe meso, ribu i povrće. Ispitivanje koje je sprovelo britansko udruženje Food & Mood Project 2001. godine, pokazalo je da ljudi koji konzumiraju više šećera, kofeina, alkohola, slatkiša i nikotina osećaju intenzivnije i češće stres od onih koji jedu više povrća, voća i ribu.

Međutim, kontrola stresa nije direktno vezana samo za to šta jedete, već i koliko i kada jedete. Autor knjige Good Calories, Bad Calories: Challenging the Conventional Wisdom on Diet, Weight Control and Disease, Geri Tjub tvrdi da, ukoliko smanjite unos kalorija, možete da osećate zamor, iscrpljenost, iritabilnost i depresiju. Nutricionisti preporučuju nekoliko obroka dnevno na svakih nekoliko sati. U svakodnevnu ishranu treba uključiti namirnice bogate proteinima, vitaminom B, antioksidansima, kalcijumom i drugim borcima protiv stresa.

Kako biste se lakše snašli u svijetu izobilja, pred vama je lista namirnica kojima na najbolji način možete da se borite protiv stresa.

Hrana protiv stresa

Bobičasto voće: Antioksidansi u borovnicama i malinama mogu da spriječe oksidativni stres koji je povezan sa hroničnim bolestima i starenjem. Bobičasto voće će zadovoljiti i vašu potrebu za slatkišima, a bez griže savjesti ili nagomilavanja nepotrebnih masti.

Mliječni proizvodi: Kalcijum i magnezijum koji se nalaze u siru i jogurtu mogu da budu vrlo umirujući zato što ova dva minerala pomažu opuštanje mišića. Masnoća iz mliječnih proizvoda će vas zasititi tako da i male količine sira ili jogurta zadovoljavaju glad, naročito onu kojoj je stres okidač.

Citrusi: Grejpfrut i pomorandža sadrže izuzetno visok procenat vitamina C, koji je bitna komponenta u proizvodnji adrenalina. Prema rezultatima istraživanja Džeka Kalema, autora knjige The Food – Mood Solution, nedostatak vitamina C može da dovede do pojave zamora i iritabilnosti.

Začini: Origano je na samom vrhu začina koji obiluje antioksidansima. Tu su i ruzmarin, majčina dušica i mirođija. Kod začina je sjajno i to što dok jela koja spremate obogaćujete divnim aromama i ukusima začina, istovremeno možete da smanjite upotrebu soli.

Teletina: Proteini u crvenom mesu stabilizuju nivo šećera u krvi i pomažu vam da ostanete emotivno uravnoteženi. Triptofani koji se nalaze u proteinima mesa su jedan od razloga zbog kojih vam ova namirnica pomaže da ostanete opušteni u stresnim situacijama. Proteini vam daju energiju koja vam je neophodna da razriješite čitav niz izazova i, što je najvažnije, da ostanete mirni u različitim situacijama. Teletina je najbolji izvor B vitamina, posebno vitamina B6 i B12.

Nori alge: Sušene alge su najbolji izvor joda koji možete da nađete. Jod je neophodan za dobro funkcionisanje tiroidne žlijezde i hormona koje ona proizvodi, a koji prirodno dižu raspoloženje. Riba i alge su odlična kombinacija u borbi protiv stresa.

Školjke: Rakovi i morski plodovi su namirnice sa niskom kaloričnom vrijednošću i procentom zasićenih masti. Bogatog i punog ukusa, odličan su izvor proteina, vitamina B12 i B6, selena i cinka koji ubrzavaju metabolizam proteina. Cink, magnezijum i kalcijum pomažu antioksidansima da slobodne radikale drže podalje od vašeg organizma.

Špinat: Obiluje gvožđem dok jedna šolja špinata zadovoljava 40 odsto naših dnevnih potreba za magnezijumom koji snižava nivo stresa. Nedostatak magnezijuma može da izazove migrene, hroničan umor i nervozu.

Ćuretina: Kao i teletina, ćuretina sadrži umirujući triptofan, ali ima manje kalorija, manje zasićenih masti, a više proteina od teletine.

Žitarice: Heljda, pšenica, ovas i druge žitarice utiču pozitivno na nivo seratonina i to na sličan način na koji to čine i fizička aktivnost ili antidepresivi. Vlakna u žitaricama utiču i na nivo šećera u krvi.

Izvor Sensa