Da li je so zaista toliko štetna za zdravlje?

Ljekari često savjetuju da unosimo manje soli, a evo šta zaista trebalo da znate o tome.

So se sastoji od natrijuma i hlorida, a natrijum je potreban organizmu za održavanje optimalne količine tečnosti u tijelu, kontrakcije mišića i drugih važnih tjelesnih funkcija.

Iako nije definitivno dokazano da bi režim ishrane koji podrazumijeva smanjen unos soli smanjio rizik od srčanih bolesti, mnogi stručnjaci ipak preporučuju ograničen unos soli. Sa druge strane, neki ljekari tvrde da bi to imalo negativan uticaj na zdravlje, i izdvajaju pet najčešćih mitova u vezi sa tim.

Nije tačno da so nije dobra za zdravlje, naravno, ukoliko se unosi umjereno. Naime, so je važna komponenta krvi, pomaže nutrijentima da “stignu” do ćelija reguliše krvni pritisak i igra važnu ulogu u normalnom funkcionisanju nervnog sistema. Dakle, so nam je potrebna, ali ne previše soli.

Još jedan od mitova je da so ne unosimo ukoliko je ne dodamo u obroke koje pripremamo. Veliku količinu unosimo iz obrađene hrane. Prerađeno meso, gotove supe, sos, grickalice… u sebi imaju veliku količinu soli.

Mnogi smatraju da “fensi” so, poput himalajske ili morske soli sadrže manje natrijuma što, kažu stručnjaci, nije tačno. Sve vrste soli sadrže istu količinu natrijuma i za sada nema podataka koji bi potvrdili da je neka vrsta soli zdravija od druge. Sa druge strane, morska ili himalajska so su manje obrađene, pa su zbog toga možda zdraviji izbor.

Zabluda je i da mladi ne treba da razmišljaju o količini soli koju unose u organizam.Razlog za to? Kada unosimo mnogo soli, u tijelu se zadržava tečnost, koja može stvoriti pritisak na vitalne organe – bubrege, srce, arterije, čim se povećava rizik od srčanih bolesti i visokog krvnog pritiska. Stručnjaci kažu da mladi ljudi ne moraju da budu previše restriktivni kada je riječ o količini soli koju unose, ali svakako nije dobra ideja da je unose previše.

Uvreženo je mišljenje da svako na so reaguje isto. Stručnjaci kažu – osoba je ili “osetljiva” ili “otporna” na so. Drugim riječima, nivo osjetljivosti na so je određen mnogim faktorima, uključujući genetiku, uzrast, tip građe, ishranu… Stariji ljudi, gojazni i žene su generalno osjetljiviji na so, a inače, ta osjetljivost se pokazuje tako što se nivo krvnog pritiska značajno mijenja u odnosu na povećan ili smanjen unos soli.

Izvor: Mondo