Monika Ponjavić, članica tima “EPK Banjaluka 2024”: Dobili smo vjetar u leđa za nove projekte

Objavljeno: 28. 9. 2019 u 13:50h

Najpozitivnija stvar koja se desila je ta rečenica predsjednika Panela eksperata Evropske komisije Jiržija Suhaneka, da je ovo bilo najteže ocjenjivanje koje su imali, jer su u konkurenciji bili ozbiljni kandidati. Banjaluka je ušla u finale i, bez obzira na ishod, to je veliki uspjeh.

Osim toga imamo sve razloge da vjerujemo da imamo odličnu aplikaciju, tačnije, jednu od boljih koja je poređena čak i sa aplikacijom Golveja i to je određena vrsta vjetra u leđa koji smo dobili, što u ovakvoj situaciji znači mnogo.

Rekla je za “Glas Srpske” članica tima “Evropska prestonica kulture Banjaluka 2024” Monika Ponjavić.

Iako je u Briselu za Evropsku prestonicu kulture izabran norveški grad Bodo, pred banjalučkim timom ostaju novi izazovi, a njihova aplikacija dobila je samo jedan bod manje od norveške aplikacije.

Aplikaciju su, uz pomoć banjalučke kulturne scene, osmislili, napisali i dizajnirali: Monika Ponjavić, Vuk Radulović, Marko Bilbija, Saša Đorđević, Bojan Galić, Mirjana Galić, Dijana Grbić, Nemanja Milenković, Ognjen Šukalo i Nikola Kužet.

Projekat i program se oslanja na Strategiju razvoja kulture Banjaluka 2018-2028, strateški dokument koji je u junu 2018. usvojen u Skupštini grada i tako postao prvi strateški dokument razvoja kulture na nivou grada u BiH.

Pod sloganom “Suprotnosti se privlače”, te lajtmotivom “Suočavanje”, strategiju čine četiri ključne teme: “Naizmjenična struja”, “Punjenje baterije”, “Iskra” i “Nova energija”.

Aplikacija daje odgovore na oko 40 pitanja predstavljenih kroz sedam poglavlja: doprinos dugoročnoj strategiji, kulturni i umjetnički program, evropska dimenzija, participacija, menadžment i kapacitet za implementaciju.

“Ono što je ostavilo gorak ukus u ustima jeste činjenica da je Norveška dobila treću Evropsku prestonicu kulture, nakon Bergena i Stavangera, dok BiH nije dobila tu šansu. Nije joj ukazano povjerenje i to je tako. Nažalost” – kaže Ponjavićeva.

Objašnjava da Banjaluka nema pravo da aplicira za Evropsku prestonicu kulture do 2033. godine.

“Tada se sam program za BiH i zatvara, tako da je ovo bila ta šansa. Čini mi se. Ista stvar se desila norveškom gradu Bodo, koji je bio sa nama u konkurenciji. Oni su svoju aplikaciju radili sedam godina, jer im je bilo onemogućeno da apliciraju one godine kada je, u konkurenciji sa Herceg Novim, dobio Novi Sad, jer tada EFTA zemlje nisu imale pravo da apliciraju. U slučaju da se odluči ponovo za kandidaturu, da može se ići ponovo sa istim programom jer ne postoji pravilo koje kaže da ne može, ali ne vidim puno smisla u tome, jer će se za deset godina pojaviti neke nove teme vrijedne obrađivanja. I neki novi ljudi. Nadam se” – ističe naša sagovornica.

Još nije poznato šta će biti realizovano od programa koji je već planiran u okviru aplikacije.

“Vidjećemo. Previše je rano o tome govoriti” – kazala je Ponjavićeva.

Kao najveći adut Banjaluke u poređenju sa evropskim gradovima ističe ideje i kreativnost ljudi.

“To smo pokazali našom aplikacijom, koja, kao što sam već rekla, sada važi za jednu od boljih, kako sadržajem tako i dizajnom. Banjaluka je napravila veliki iskorak u tom smislu. Svima koji su uzeli i pročitali banjalučku aplikaciju to je jasno. A naša aplikacija je proizvod domaćih snaga, ideja i kreativnosti”- naglašava Ponjavićeva.

Smatra da bi se sada trebalo okrenuti Strategiji razvoja kulture.

“Strategijom, koja još čeka akcione planove na osnovu kojih bi se implementirala, predviđaju se razne važne stvari i ako bi se samo pola od toga sprovelo, Banjaluka bi prodisala” – zaključila je Ponjavićeva.

Dostupnost evropskih fondova, dodaje, bio je jedan od osnovnih razloga što su ušli u ovu priču, jer “Evropska prestonica kulture”, projekat Kreativne Evrope, gradu daje brend, nagradu od tri miliona konvertibilnih maraka i lakši pristup fondovima.

“Kompletan umjetnički program i infrastruktura bi, u slučaju da smo prošli, bili finansirani od strane grada, entiteta i države, a ne Evropske unije. Sa druge strane, nama su evropski fondovi dostupni i može se aplicirati, međutim, kao i u slučaju projekta “Evropska prestonica kulture” BiH teško dolazi do sredstava, jer u samom startu podliježe istim pravilima kao, na primjer, Francuska ili Norveška, bez obzira na kontekst i stanje u državi, što je presudno. Odnosno, da to sročim prostije, mi ne krećemo od nule nego iz minusa” – istakla je Ponjavićeva.

Treba ukazati povjerenje domaćem kadru

“Treba raditi na ulaganju u domaći kadar. Na njegovom profilisanju. Na ukazivanju povjerenja domaćem kadru. To je prioritet. Jačanje i izgradnja kapaciteta, što je bio fokus jedne od naše četiri programske struje, čija su dva važna projekta bili Hajduci i Jataci i 224. Domaći kadar koji će stvoriti i pokrenuti scenu i vraćanje kulture i umjetnosti u javni prostor, kojem je prijeko potreban život” – kaže Monika Ponjavić.

Izvor: Glassrpske/ Aleksandra Glišić

Facebook Twitter Preporuči na Viberu
Kopirati

Nema komentara

Sakrij sve komentare

Prikaži komentare

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Banjaluka.com. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Banjaluka.com zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Banjaluka.com nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac takođe prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

Šta mislite o ovoj temi?

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!

Promo

Copyright. Sva prava zadržana. Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici sa koje je sadržaj preuzet.