Hrana za mozak

Ne postoji nijedna hrana koja će zamijeniti uravnoteženu i raznovrsnu prehranu i sama od sebe nas učiniti novim Albertom Ajnštajnom. Ali, postoji hrana koja našem mozgu pruža ono što mu je najpotrebnije za normalnu funkciju.

Mozak je organ koji koristi apsolutno sve vitamine i minerale u manjim ili većim količinama. Nedostatak bilo kojeg nutrijenta može se negativno odraziti na mozak. U daljem tekstu navešćemo vam najvažniju hranu koja čuva mozak od štete i uticaja starenja i poboljšava memoriju.

Riba: Većina vrsta ribe sadrži omega-3 masne kiseline, naročite one masnije poput lososa. Kada uzmemo u obzir činjenicu da je čak 25 odsto mozga sačinjeno od jedne vrste omega-3 masne kiseline (DHA), onda je jasno zašto je ovo ultimativna hrana za mozak. Ribe koje su najbolji izvori omega-3 masnih kiselina su: tuna, skuša, losos, jesetra, cipal, strijela, inćuni, srdele i pastrmka.

Ako ne volite jesti ribu, postoje i omega-3 kapsule koje možete kupiti u apoteci. Osim za mozak, dobre su i za srce.

Omega-3 je naročito učinkovita kod djece s poremećajem koncentracije.

Orasi: Još jedna hrana bogata omega-3 mastima su orasi. Ali, pored toga oni sadrže još nekoliko nutrijenata važnih za mozak.

U Velikoj Britaniji je rađena studija na 64 studenta u kojoj su naučnici probali naći vezu između konzumacije oraha i poboljšanih mentalnih sposobnosti. Ispitanici koji su jeli orahe imali su bolje sposobnosti verbalnog zaključivanja. Oni su uradili taj dio testa sa 11,2 odsto boljim rezultatom, od onih koji nisu jeli orahe.

Borovnica: Ovo voće je prebogato antioksidansima koji ublažavaju štetu izazvanu oksidacijom. Pošto je mozak jedan od organa koji su pod najvećim udarom, zbog velike potrošnje energije, antioksidansi igraju važnu ulogu u očuvanju tog organa.

U jednoj studiji rađenoj na starijim osobama prosječne dobi 76 godina, redovna konzumacija soka borovnice je rezultirala poboljšanjem memorije kod većine učesnika.

Jaja: Jedan od najboljih izvora nutrijenta holina su jaja. Holin je potreban mozgu za stvaranje neurotransmitera acetilholina, koji ima uticaj na memoriju, strukturu i organizaciju raznih regiona mozga, te stvaranje neurona i sinapsi u mozgu.

Ovaj nutrijent utiče na mozak čak i prije rođenja. Neke studije ukazuju na to da unos većih količina holina u trudnoći povoljno utiče na dugotrajnu memoriju djeteta. Smatra se da je moguće predvidjeti memoriju u starosti na osnovu toga koliko holina je majka unosila u trudnoći.

Jaja takođe sadrže i selenij, još jedan nutrijent važan za zdravlje mozga.

Još jedan dobar izvor holina osim jaja je teleća jetrica.

Grožđe: Pored brojnih vitamina koje sadrži, grožđe ima i resveratrol, antioksidans koji je postao poznat zbog tvrdnji da produžava život. Malo je poznato da resveratrol može odgoditi ili potpuno spriječiti nastanak Alchajmerove bolesti.

Naučnicima još nije poznato na koji način funkcioniše, ali ako može spriječiti Alchajmerovu bolest onda sigurno ne može biti loše za naš mozak.

Izvor: Nezavisne novine