Nemanja Lendić iz Gradiške do Grčke biciklom: Biciklizam liječi dušu (FOTO)

Dvadesettrogodišnji Nemanja Lendić odlučio se za jedan hrabar potez, da ide biciklom sve od Gradiške do Grčke, odnosno, Atine. Njegovo putovanje do tamo trajalo je 19 dana. Biciklizam, kako tvrdi, liječi dušu, čovjek se opusti i sve brige i probleme ostavi iza sebe onoga trenutka kada sjedne na bicikl.

Spojivši svoja dva hobija, ljubav prema putovanjima i biciklizmu, odlučio je da vozi do sada njegovu najdužu rutu.

„Putovanje biciklom je pravi način putovanja, jer stvarno upoznaš te zemlje kroz koje prolaziš i te ljude koje sretneš na tom putu. Na biciklu kada putujem, ako stvarno želim nešto da vidim, stanem i proživim to“, priča Nemanja.

Put do Atine bio je poseban, jer je na ovom putovanju Nemanja odlučio da prođe što više ruta i da vidi mnogo prirodnih ljepota.

„Iako nisam planirao, odlučio sam da se popnem na jednu planinu koja je inače visoka oko 2000 metara nadmorske visine, ali ja sam se popeo na jedan krak, preko nacionalnog puta, kako oni zovu, pa sam bio sigurno na nekih 1400-1500 metara i tada sam doživio jedan prelijep pogled, vidio sam čitav kontinentalni dio Grčke, prelijepa jezera, planine, sve“, dodaje Nemanja.

Za svoju rutu izabrao je Grčku jer, kako kaže, nije previše ni blizu, ni daleko.

„Grčka ima mora, Olimp, veliki broj ravnica, ona ima istoriju, Atina je kolijevka civilizacije, sama ljepota Grčke kao turističke destinacije, zaista mnogo je razloga bilo da baš ova zemlja bude moje odredište“, kaže Nemanja.

Bilo je dosta teških, ali i zanimljivih situacija, priča naš sagovornik. Prvi dan mu je najteže palo to što od nervoze i adrenalina nije mogao da zaspe, tako da je na put krenuo umoran.

„ Nisam ranije pravio velike rute, išao sam do Plitvica sa drugarima, ali kada sam se odlučio na ovako nešto dosta sam razmišljao, mučio me teret, glava me boljela, onog trenutka kad sam krenuo, nije mi bilo svejedno. Nisam ni imao kondicije toliko koliko sam je stekao kasnije. Od Dervente do Modriče je dosta brda, čak je nešto i prometna cesta morao sam da guram bicikl, ali u povratku nisam spuštao bruinu ispod 25 km/h.  Najteži trenutak mi je bio kada sam noćnim vozom iz Atine krenuo za Solun. Stigao sam negdje oko šest sati ujutro i pokušao sam da nađem bus makar do Strumice, ali ni jedan grčki vozač mi nije dozvolio da stavim bicikl, pa sam ipak pedalirao. Problem je što nisam spavao, a bilo je oko 38 stepeni uz uzbrdicu do Strumice, imao sam konstantan uspon što je bilo dosta iscrpljujuće“, objašnjava naš sagovornik.

Skoro svaki dan imao je situacije koje su prevazilazile prethodne,  često su se ljudi sažalili kada su ga vidjeli sa biciklom i teretom, davali mu da jede i da prenoći. Na ovom putovanju upoznao je dosta ljudi. Vlasnik jednog restorana mu je, na slabom engleskom jeziku, dovikivao da stane da bi mu dao flašu vode.

„Nije neka velika stvar, ali čovjeka oduševi“, prisjeća se Nemanja.

Od mnogih situacija koje je preživio izdvaja onu kada je ušao u Makedoniju ilegalno.

„Imao sam situaciju da sam u Makedoniju ušao potpuno ilegalno, ni ne znajući to. Drugar iz Vranja koji je išao sa mnom do Preševa, otpratio me je do same granice za koju nisam ni znao. Rekao mi je da idem samo pravo, pošto ne smijem s biciklom na auto-put, ja sam pratio taj stari magistralni put, pa sam u jednom trenutku vidio par tabli polomljenih i neke kamp kućice, nisam imao predstavu šta je, odjednom vidim piše Kumanovo. Nisam dobio pečat, potpuno ilegalno sam ušao, otišao sam u Skoplje i našao naravno prvu policijsku stanicu, prijavim se i bez ikakvog zapisnika me policajac pustio. Tako da sam na neki način cijelu Makedoniju prešao ilegalno. A kada sam ušao u Grčku – tada je tura krenula“, priča Nemanja.

Put do Grčke nije bio ni malo lak, posebno sa teretom, ali “kad to voliš, nije ti teško”dodaje naš sagovornik. Sljedeća ruta koju planira je Moskva.

Banjaluka.com