Pročitajte šta kaže demograf iz Banjaluke o populacionoj politici i rađanju djece

Objavljeno: 15. 9. 2019 u 12:43h

Ovih dana aktuelna je tema demografskog razvoja i populacione politike, a jedan tekst o ovoj temi Sande Mešinović, demografa iz Banjaluke prenosimo u cijelosti.

Nije poenta samo stimulisati rađanje, već i znati šta ćeš sa tom djecom

Kao diplomirani demograf, mogu samo reći da je populaciona politika ozbiljna rabota i planira se stalno (jednogodišnja, petogodišnja, desetogodišnja, dvadesetogodišnja)

Kod nas je/ćorak. I sigurna sam da je to zato što vlast nema vizije šta da radi od naroda i države (nemaju viziju i ne znaju da multidisciplinarno  sagledaju situaciju niti da je uvežu u jednu cijelinu, jer za to treba masa pametnih i obrazovanih i posvećenih ljudi, koje odavno nemamo u državnim ustanovama, a ni u državi). Jer demorafija kao nauka ili populaciona politika kao projekat, je u stvari manipulacija mase i precizan plan kuda ta masa treba da ide da bi njima, a i državi bilo bolje.

Nije poenta samo stimulisati rađanje, već i znati šta ćeš sa tom djecom, sutra odraslim ljudima. Dio populacione politike (koja je uvezana sa statistikom) ima za cilj da svakodnevno računa koliko ti treba radnika u rudarstvu, ekonomiji, obrazovanju, na osnovu čijih proračuna država donosi mjere kojima stimuliše ljude da upisuju tačno određena zanimanja kako bi imala kadar koji joj treba u tim industrijama, (što bi značilo da država u svakom momentu zna koje industrije želi da ima i koje želi da razvija (jesi čuo negdje da mi imamo petogodišnjim plan za razvoj industrije, privrede, ekonomije, ja nisam).

Dalje, ako imaš mortalitet veći od nataliteta (ako umiremo više nego se rađamo), onda kao država projektuješ i koliko ćeš imati staračkih domova, a koliko ti je potrebno vrtića, škola, ako više umiru, ne rasipaš pare unaokolo obnavljajući škole u kojima nećeš imati djece, već napraviš malo bolje staračke domove i digneš dignitet te populacije. Zatim, populaciona politika podrazumijeva i da posmatraš od kakvih bolesti ti narod boluje pa donosiš planove kako da poboljšaš taj dio zdravstva, ili čak bitnije, kako da utičeš na preventivu.

Nije poenta samo da stimulišeš da rodim brate, već šta ćeš ti sa mojom djecom sutra kao država od momenta kada se rodi do momenta kada umre? Ja da ih rađam, oni da mi budu sveti kao Isus, a onda ti državo da ih upropastiš kao odrasle ljude, jer ne znaš šta ćeš sa njima.

E vala, ne ide to kako. Razvijene zemlje itekako znaju da je populaciona politika osnova svega, sve počinje i završava sa ljudima i na njihovom skeniranju, jer na osnovu toga država treba da planira ekonomsku strategiju, zdravstvenu politiku, industriju, itd. Od nje se počinje, a kod nas je obrnuto.

Naprave postrojenje, upucaju kvazi milione, i onda nema radne snage – pa jeste li sagledali prije ulupavanja ko će da radi tu? Trebamo li možda uvesti radnu snagu? Šizofrenija kod nas, velika. Sagledavanjem populacione politike, tačno znaš kakvih ljudi trebaš, kakve strukture, kako da stimulišeš u svakom trenutku svaki aspekt društva (muziku, zdravstvo, kulturu, obrazovanje, industriju, rekreativu, turizam, sve – treba ti radnika, stimulišeš obrazovanje radnika, treba ti doktora – potičeš obrazovanje doktora, treba ti mladih – stimulišeš rađanja, itd.) na kretanje koje ti je potrebno da bi ljude uposlio i stavio u službu državnih interesa.

I za kraj ono najbitnije-poulaciona politika u takvim državama nije stihijska, jednodimenzionalna, politički uslovljenja, ona je statistički dugoročno precizno izračunata rabota. Razvijene zemlje imaju viziju svoje države. Katar ima plan na 50 godina kakva država žele da budu (a osnovan je od 9 gusarskih porodica, ali bukvalno gusari sjeli i rekli, hajmo napraviti državu jer imamo resurse nafte, gasa, pitke vode i bisera, prije samo 50-tak godina i napravili čudo! U zemji znači radi 80 odsto stranaca koje su uvezli jer su procijenili da im takvi trebaju za razvoj zemlje).

Njihov plan javno stoji izložen u centralnoj zgradi. Usklađuju ga stalno sa svojim potrebama, skeniraju kretanja ljudi, migracije, odlaske, dolaske, sve putem statistike, popisa, analiza, koje njihov statistički zavod radi stalno.

Tako je nekada i bivša Yuga radila, imao si Savezni centar i imao si neki plan, zato smo se i razvijali tako brzo. Populaciona politika bi trebala biti van okvira i uslovljavanja ko vlada državom, ko je na vlasti, jer postoje državni interesi i viši cilj. Mi ne znamo šta je viši cilj naše zemlje, nema ga. Kod nas je PP Risiko sa primjenama Monopola i Super Marija. Mi kao narod, ne valjamo, mi imamo naše male, sitne, zlobne ciljeve, one čoporativne. Vlast je odlika nas. Takva nam je i populaciona. Čoporativna.

Facebook Twitter Preporuči na Viberu
Kopirati

Nema komentara

Sakrij sve komentare

Prikaži komentare

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Banjaluka.com. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Banjaluka.com zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Banjaluka.com nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac takođe prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

Šta mislite o ovoj temi?

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!

Promo

Copyright. Sva prava zadržana. Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici sa koje je sadržaj preuzet.