U četiri runde “nestalo” sto miliona KM duga

Kroz četiri multilateralne kompenzacije, koje su organizovane ove godine posredstvom Banjalučke berze, kompenzovano je gotovo sto miliona maraka, što, prema ocjeni stručnjaka, pokazuje kako ovaj sistem i dalje ima svoju svrhu.

Na posljednjoj, organizovanoj 23. oktobra, ukupno je “prebijeno” 35 miliona maraka, što je daleko manje od one prve sprovedene 2015. godine, kada je kompenzovano čak 162 miliona maraka, ali i daleko najviše u ovoj godini.

Zbirno gledano, u Republici Srpskoj je kroz 11 multilateralnih kompenzacija kompenzovano oko 640 miliona maraka, što prema ocjenama iz Privredne komore RS, koji su veliki pobornici ovog sistema, nije beznačajna suma.

“Kada saberemo sve što je do sada kompenzovano, govorimo o ozbiljnom iznosu. Ovo pokazuje kako je bilo mnogo nagomilanih problema po pitanju dugovanja, ali i sa druge strane pokazuje kako ima dosta prostora za napredak. Za veći uspjeh je potrebno uključenje svih aktera bez preskakanja”, kaže Vladimir Blagojević, portparol Komore.

Slično razmišljaju i u banjalučkoj “Vitaminci”, koja je redovan učesnik na ovom sistemu.

“Mi se trudimo da svima plaćamo obaveze na vrijeme, ali s obzirom na to da imamo period finansijskog naprezanja u julu i septembru, ne možemo svima odmah izmiriti sve pa nam ovaj sistem dobro dođe. Prednost je što možeš da pronađeš nekoga s kim ne radiš direktno, a s kim možeš nešto kompenzovati”, kaže Žarko Mikić, direktor preduzeća.

On smatra kako je najveći problem to što svi prijavljuju potraživanja, dok neki izbjegavaju prijaviti obaveze pa je u sistemu manje mogućih kombinacija.

Podsjećamo, multilateralna kompenzacija je način kompenzovanja, tj. prebijanja obaveza i potraživanja između učesnika koji su prijavili svoje obaveze u sistem, pri čemu učesnici ne moraju biti istovremeno u dužničko-povjerilačkom odnosu, ali imaju potraživanja i obaveze prema najmanje jednom od učesnika u multilateralnoj kompenzaciji.

Sistem omogućava učesnicima da kompenzuju obaveze i potraživanja, a učesnici sistema su svi subjekti uključeni u budžetski sistem Republike Srpske, privredna društva, banke, osiguravajuća društva, mikrokreditne organizacije, agencije, sportska društva, preduzetnici, poljoprivredna gazdinstva i druga pravna lica koja obavljaju poslovanje posredstvom bankovnih računa.

Godina – Dugovi – Kompenzovano br. učesnika

• 2015. (1)     921.376.981           162.215.655           1.350
• 2016. (1)     798.059.894           110.933.623           1.100
• 2016. (2)     774.136.882           77.977.053            1.003
• 2017. (1)     686.027.149           66.838.111               632
• 2017. ( 2)    791.435.820           56.620.494              908
• 2017. ( 3)    641.040.910           36.132.176              752
• 2017. (4)     631.732.736           35.471.389             740
• 2018. (1)     643.187.076           27.237.153             701
• 2018. (2)     465.091.451           13.334.329             676
• 2018. (3)     579.225.081           20.257.140             579
• 2018. (4)     591.268.773           34.586.620            669

Izvor: Nezavisne / Autor: Dejan Tovilović