Jedite zdravo: Patlidžan kao zamjena za meso

Patlidžan nije baš napopularnije povrće, a to je prava šteta…

Pripada porodici biljaka noćne sjene, ima gorkasti ukus i spužvastu teksturu. Najpopularniji je duguljasti patlidžan kojeg možemo prepoznati po izrazitoj ljubičastoj boji. U Indiji, otkuda i podstiče, konzumira se već 3.000 godina, a nakon ostatka Azije, uzgoj se proširio i na Evropu, u 14. vijeku.

Patlidžan je najbolje konzumirati između avgusta i oktobra, a veganska ga kuhinja prepoznaje i kao odličnu alternativu za meso jer je dobar izvor proteina.

Sorte patlidžana imaju plodove teške do kilogram, ali u svijetu postoji veliki broj sorti koje se razlikuju po veličini i obliku ploda, boji ploda, visini stabiljke…

Svježi patlidžan u 100 grama ima tek 24 kalorije, dok kuvani ima 35, uz to je i bogati izvor vlakana, posebno celuloze koja je dobra za probavu, te vitamina B1, K, C, A i folne kiseline.

Ono po čemu je patlidžan vrlo poznat je antioskidans nasunin koji se nalazi u njegovoj kori, a koji štiti naše ćelije od uništenja te koji je sakupljač slobodnih radikala i utiče na izlučivanje viška gvožđa iz organizma. Upravo ovaj antioksidans može uticati na prevenciju kardiovaskularnih bolesti, kao i prevenciju raka.

U lišću i plodu patlidžana nalazi se solanin, koji se nalazi i u kori krompira i paradajzu, koji je za ljude otrovan, dok biljku štiti od nametnika. Solanin je zaslužan i za vrlo gorkasti ukus patlidžana, no smatra se da doza od 200 mg može izazvati otrovanje. Kada se on neutrališe u crijevu, prestaje biti otrovan. Smatra da upravo zbog gorkastog ukusa, patlidžan utiče na ublažavanje grčeva u želucu i sličnih probavnih tegoba.

Kako bi se solanin u potpunosti eliminisao, patlidžan se mora na neki način termički obraditi, a postoji niz načina na koji to možete napraviti: na roštilju, na pari, dinstanje ili prženje, odnosno pohanje.

Patlidžan ima niski glikemijski indeks te je zbog toga vrlo povoljna namirnica za dijabetičare, a hlorogenična iselina, koja takođe ima antioksidativno djelovanje, pomaže i u snižavanju lošeg holesterola.

Kada birate patlidžan, pokušajte ga stisnuti – ako se koža vrati na mjesto, znači da je zreo, a ako ostane udubljenje, nije. Kod kuće ih čuvajte na temperaturi oko 10 stepeni, a nemojte ga sjeći prije spremanja jer se brzo pokvari ako mu je “meso” otkriveno.

Gorki ukus patlidžana možete neutralisati korišćenjem soli prije kuvanja. Nasijecite patlidžan na željenu veličinu te komade posolite i ostavite da tako stoje 30 minuta.

Patlidžan se može kombinovati s velikim brojem namirnica, a smatra se da je komplementarna namirnica koja balansira sve druge ukuse.

Izvor: ordinacija.vecernji.hr