Dr Vujčić: Vakcine su bezopasne, soda i petrolej ne liječe, nema čudesnih gljiva…

Koliko puta ste u svojoj okolini ovo čuli – postoje 4 bijele smrti; okani se crvenog mesa, ono je kancerogeno; jedi samo sirovu hranu; koristi B17 protiv raka; vakcine su opasne… Da bismo jednom zauvijek riješili sve dileme u vezi sa pravilnom ishranom, “čudotvornim” lijekovima, zdravim i štetnim navikama potražićemo savjet stručnjaka.

O svemu što vas je ikada mučilo a tiče se gore navedenog govori dr Zoran Vujčić, redovni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu. U cilju razbijanja mitova o ljekovitim preparatima, „epohalnim“ otkrićima, (ne)zdravoj ishrani profesor Vujčić je pokrenuo i svoj blog gdje se hvata u koštac sa svim onim neargumentovanim i netačnim informacijama koje su godinama unazad preplavile i medije i društvene mreže. Istrajan u toj borbi i nesebično posvećen nauci, profesor Vujčić je prava osoba da vam pokaže kako su vas, u vezi nekih stvari, potpuno pogrešno učili.

Kako ste došli na ideju da pišete o mitovima koji kruže a tiču se ishrane, lijekova, alternativne medicine…?

Ideja je nastajala postepeno, od interakcije sa studentima koji su dolazili sa zabludama da je žuti šećer zdraviji od belog, da mlijeko varenjem može da se pretvori u sumpornu kiselinu, da se petrolejem može izliječiti rak. Ipak glavni okidač je bio konjski šampon, kome samo ime kaže da je namjenjen konjima i prodaja u Liliju kao čudesnog šampona od koga raste kosa i ćelavima. Moja žene Mira je tada rekla, morao bi da napišeš nešto da ljudi ne vjeruju u ovakve gluposti. Tako se rodila ideja o blogu, a FB je još efektniji u pravoj borbi protiv raznih pokvarenjaka koji prodaju B17, petrolej, sumnjive kapsule svega i svačega protiv raka, šećerne bolesti i dr. Zdravstvenih problema.

Koliko su naši ljudi danas spremni da čuju istinu da su godinama bili u zabludi?

Nimalo. Neobrazovanost je tako visoka, da je to naprosto nevjerovatno. Ako svršeni faramaceuti i ljekari preporučuju da se pije limun kako bi se zabazio (zaalkalisao) organizam, šta očekivati od nekoga ko je brzinski protrčao kroz srednju školu ili je pak završio društvene nauke. Ono što nam fali je efikasna država. Protiv muljatora možemo da se borimo virtualno. Ali ne mogu da razumem da državni organi ne preduzimaju ništa protiv onih koji djecu liječe preparatima za dezinfekciju bazena ili ih klistiraju kafom. Ostavljaju ih bolesne i pod temperaturom da se organizam sam izboru. Ne dozvoljavaju vakcinaciju.

Jedan od masovnih povika danas koji čujemo je – hrani se zdravo, mani se mesa, drži se sirovih namirnica… Da prvo to raščistimo – šta je po Vama zdrava ishrana?

Nema je – naprosto. Može da bude samo manje ili više nezdrava. Ljudi su u principu licemjeri. Svi bi kvalitet, ali da se on nikako ne plati. Pile koje trči po dvorištu i kljuca mora da košta bar 3 puta više od degenerisanih hibrida, koji imaju kvalitet mesa kao da jedete nakvašeni papir. Sirovo nije zdravo iz mnogo razloga. Prije svega zbog manipulacija i transporta pod izuzetno nehigijenskim uslovima. Pisao sam o tome kako sam u u jednoj prodavnici kupio buđave kokosove orahe, na pijaci povrće kome se skida sloj po sloj dok truli na tezgi.

Sad zamislite kada se sva ta prljavština umuti mikserom u smuti i date djetetu da popije. Zaista se pitam koji to roditelj ima tako zlo srce. Zna se šta može sirovo (npr. banane, ali nikako špinat). Kuvanjem mnoge hranljive stvari postaju dostupnije, a škodljive naprosto izreaguju. I da ne zaboravimo, kuvanjem se ubijaju mnoge patogene bakterije. Meso nije ništa ni zdravije, niti nezdravije od povrća. Meso je puno hormona, antibiotika i mogućih mikotoksina. Povrće je znatno bogatije mikotoksinima, teškim metalima, herbicidima i pesticidima. Upravo kao što smo i mi puni svim tim hemikalijama.

Ima li istine, i koliko, u štetnosti mesa, posebno crvenog? Šta je sa mesnim prerađevinama? Da li je sve to kancerogeno kao što neki govore?

Crveno meso je štetno ukoliko je jedina hrana. Preterivanje je ključ generisanja većine problema. Mesne prerađevine su industrijska hrana, puna aditiva, nepotrebnih dodataka, palmine masti, stabilizatora mase, ugušćivača, vještačkih boja i sl. Znate i sami da je (naravno u vicu) PAŠTETA nastala ka odgovor kasapina, PA ŠTETA je da se baci to đubre. Bolje je da ga neko pojede. Naravno da nije sve kancerogeno. Ali neke supstancije prosto jesu. Evo šta je zajedničko sirovom špinatu (i kuvanom u manjoj meri) i kobasicama, viršlama i paštetama – natrijum nitrit. Da li je kacerogen? Bez sumnje jeste. Sve je uvijek u dozi. Što se više unosi, rizik je sve viši.

Kako Vi kao hemičar objašnjavate rak? Šta se dogodi u našem tijelu pa dođe do pojave tumora?

Rak je bolest sa mnogo lica. I mnogo načina nastajanja. Od hemijskih agenasa, npr. dima cigareta kao zbira čitave šume jedinjenja, do mnogih aditiva u hrani i rizičnim jedinjenjima u vodi, čuvenim pićima vaše i naše mladosti. Tu su i onkovirusi, piraleni i hiljade drugih rizika. Suština je u poludelim ćelijama koje se množe bez kontrole. Znači da je organizam izgubio osobine kontrole i eliminacije.

Nema nikakve veze sa fejsbuk histerijom o baznim i kiselim namirnicama. Jadni su mi neki popularni ljekari – nutricionisti koji uvode razne režime za regulaciju pH tela, svjesno obmanjujući pacijente. Ne zaboravimo ni nasledne faktore. Uz to, realno, koliko puta ste vidjeli trudnicu u poodmakloj trudnoći kako stratveno puši. A toksini ulijeću u krv, napadaju ćelije i molekule DNA. Veliki je to rizik, za još neformiram organizam.

Da pređemo sada na „preparate“ i „borce“ protiv raka koji kruže u medijima – B17, soda bikarbona, petrolej, ulje od konoplje, pečurke itd. Kažite nam nešto o svakome.

B17 je toksični glikozid, na kome su muljatori i apoteke pokvareno uzimale hiljade evra. Dosta sam pisao o tome na svom blogu, pa da ovde ne uzimam prostor. U suštini nikada nije prijavljen nijedan zvanični, dokumentovani slučaj izlječenja. Zato su izmislili Hunze i po cijelom svijetu eto otrovnih koštica. Rekao bi čovjek da Hunzi ima bar 300 miliona, koliko ima proizvoda na tržištu.

Soda bikarbona, odlična za ubijanje žgaravice. I za ribanje proteza. I nema farmaceutske bez aluminijuma. Nikada alumijum nije ni bio u sodi bikarboni. Jeste u nekim starim verzijama praška za pecivo. Sada nije ni tu.

Petrolej je gorivo za petrolejke, otrov za ljude. Jedan moj kolega bloger je pio petrolej, jer je bio u terminalnoj fazi raka. Uništio mu je i želudac, izgubio je kilažu i napravio nepopravljivu štetu unutrašnjim organima. Pa ko normalan može da daje savjete da se popije nafta ili benzin. A petrolej je samo jedna frakcija nafte.

Pečurke su dobra hrana i pojačivači imunog odgovora. Čudesnih nema. Ima samo onih koje izazivaju ili smrt ili imaju halucinogeni efekat.

Ulje od konoplje, pri čemu se misli na terpensku smešu jeste polazna sirovina za neka korisna jedinjenja. Može zaista da olakša neke tegobe. Ali nije lijek. Zato jeste droga. Ne treba zaboraviti i da postoji pravo ulje, koje se dobija iz sjemenki konoplje. Ono je samo hrana, bez fiziološkog dejstva.

Pored ovoga mnogo se priča o jačanju imuniteta vitaminima i raznim suplementima. Koliko je to dobro ili ne? Nosi li to sa sobom neki rizik po naše zdravlje?

Nakon veoma ozbiljnih studija zaključak je više nego nedvosmislen. Suplemente mora da odobri ljekar. Vitamin D i karoteni mogu da budu izazivači raka ako se unose na sopstvenu procenu da vam organizam zahtjeva vitamine. Ne zaboravite da se do prije jednog vijeka nije ni znalo za vitamine, a sada kao da se nekima otvorilo šesto čulo, pa znaju kada im organizam nešto traži.

Opet su u pitanju doze. Čak ni najtarija zabluda da povećani unos vitamina C sprečava prehladu nije tačna. No, zgodno je širiti takve priče, jer se onda bogate određene grane koje niti imaju vezu s hemijom, niti farmacijom. Na kraju krajeva sve gluposti o čudotvornim lijekovima lansirali su novinari, ekonomisti i drugi nestručnjaci vezani za zdravstvo.

Kad je hrana u pitanju onda mnogi ističu kako je bitno na koji se način ona sprema. Da li je zaista prženje toliko štetno?

Pržena hrana jeste i štetnija i kaloričnija. Tu nema dileme. Naročito ako se ulje značajno pregrije, meso i povrće roštilja. Ali ako i nastaju radikali koji takođe mogu da dovedu do oštećenja DNA, zato uzimamo salate i voća koja su bogate antioksidantima. Kuvano, dinstano i pečeno je svakako mnogo kvalitetnija i bolja hrana. Nažalost nekada je pržena daleko ukusnija. Zato povremeno uzimanje nikoga neće ubiti.

Šta je sa uljima? Da li je zaista suncokretovo toliko štetno?

Ulja su podjedanko štetna i korisna. Suncokretovo ulje je najjeftinije i izvuku mu i dušu. Stalno imate teorije koje jednu mast brane, pa napadaju. Ono što pamet nalaže jeste promena. I vrste ulja i zamena ulja svinjskom mašću ili lojem. Svakako da je kokosovo ulje najopasnije, ali eto i ono se sada proklamuje kao eliksir mladosti. Maslinovo ulje recimo nije za prženje, ali jeste za sve ostale načine pripreme hrane, a svakako da je najbolje u salatama. Ali nikako u količinama koje su u reklamama. Nema ulja koje je kardioprotektivno, pa eto još jedne zablude vezane za omegol i maslinovo ulje.

Kome, po Vašem mišljenju, odgovara plasiranje o ljekovitosti B17, sode bikarbone i sličnih proizvoda? Kome je u interesu priča o tome kako se treba okaniti mesa, mliječnih proizvoda?

Napraviti lijek je veliki posao. Lako je homeopatskim „ljekarima“ da prodaju šećerno-alkoholne vodice ili šećerne kuglice koje ništa ne liječe, a koštaju. Pravi lijek košta od 100 miliona evra do 1 milijarde. I to svakako neko mora da plati. A B17 prodaje svaka priučene prodavačica u (ne)zdravoj hrani, lakomi apotekari, prevaranti i muljatori. Soda bikarbona košta 1 evro po kilogramu. Prepakovana na 100 g cijena raste 17 do 25 puta. Svakome u lancu prodaje se isplati. Ako bi moj fakultet krenuo da prodaje sodu bikarbonu bez aluminijuma, odmah bi nas kaznili.

Zato je imate u skoro svakoj apoteci. Kako je to moguće? Šta radi država dok se FB javno oglašava Orgonska soda bikarbona kao najmoćniji lijek protiv raka? Kako je moguće da ga do sada nisu uhapsili i doveli u neku TV stanicu da se javno izvini zbog obmane i pohlepe. Za priče o mlijeku, mesu i jajima krivi su agresivni vegetarijanci – pomodari. Zabavno mi je kad kreću u napad na krave, jer bože moj zagađuju vazduh zbog produkcije metana, pri čemu puše, voze kola i jedu povrće koje se proizvodi na njivama koje obrađuju multitonski traktori, žderači nafte.

Ima onih koji za sve krive farmaceutsku industriju govoreći kako se radi o nekoj vrsti farmakomafije. Koliko je istine u svemu tome? Koliko ja znam svijetom upravljaju političari, ne farmaceuti. Ako je nešto trulo u sistemu, ne treba lijek tražiti farmaceutskom fakultetu, već u ekonomskim krugovima koji imaju svoje omiljene poslušne političare. Profit vlada svijetom, ne obrazovanje, kvalitet, znanje ili ljubav. Prosto, golo, pohlepno srebroljublje. Nažalost idemo ka dnu civilizacije. Uz to, današnje generacije se uz androide pretvaraju u zombije. Tek će njih biti lako izmanipulisati.

O vakcinama se i u svijetu ali i kod nas mnogo govorilo i govori. Koji je Vaš stav – vakcinacija da ili ne? Da li su po Vama sve vakcine koje djeca danas primaju neophodne i da li su one bezbjedne?

Vakcinacija DA. Obavezno i to po preporuci svjetske zdravstvene organizacije. Na nevakcinaciju u zatvor. Za „pravo na samoodlučivanje“ da li vakcinisati djecu ili ne – nikako. Vakcine su daleko bezbjednije od roditelja koji puše u stanu u kome je dijete. Viču, svađaju se i stresiraju dijete. Autizam ne izazivaju vakcine po svim svjetskim istraživanjima. Ako ne vjerujemo u nauku, onda je vrijeme da se goli i bosi vratimo u pećine, hranimo se korijenjem i bobicama i čekamo sa zebnjom kišu ili sunce.

Ne mogu a da Vas ne pitam o tzv 4 bijele smrti koje su se, barem u onome što se čuje i čita posljednjih godina, nadvile nad nama. Šta je prava istina?

Ljudska neobavještenost je čudo. Hajde da vidimo kako to smrt može da izazove mlijeko, šećer, so, mast, brašno. Kako? Dobro, postoji mogućnost da se čovjek udavi u mlijeku, da mu zastane šećer u grlu, da se oklizne na mast i udari glavom u neku ivicu. Sva ova hrana je podjednako smrtonosno kao i svaka druga. Da je bila tako opasna, nas ne bi bilo. Šta su ljudi jeli? Žitarice, meso, mast. Ali ako neko stalno soli hranu, skočiće mu pritisak. Ako jede stalno i mnogo masno skočiće mu holesterol.

Ali ako jede sve masno na ulju može da otkoči inflamatorne reakcije. Kao i uvijek tajna je tako jednostavna, da je prosto nevjerovatna. Umerenost, raznovrsnost i ako je ikako moguće fizička aktivnost. Mene daleko više plaše sirovaši, oni koji piju masne bademove čorbice koje je neko pogrešno nazvao bademovo mlijeko, hodaju bosi, primenjuju urino-terapiju, liječe se homeopatski i ne vakcinišu djecu. Smiješi nam se srednji vijek.

Šta najviše po Vama utiče na ljudsko zdravlje? Koji oblik zagađenja?

Duševno. I siromaštvo. Kada je država bogata i društvo je zdravije. Ne mora svako tatino (ili mamino) dete da dobije džip i divlja po gradu da bismo znali da je živ(a). Duhovno i naučno uzdizanje nam hitno treba. Ili ćemo propasti i kao ljudi i kao narod.

Svjesni smo da se većina voća i povrća prska raznoraznim hemikalijama. Da li je dovoljno takve namirnice samo oprati ili, kako neki govore, one moraju da odstoje u vodi pa tek onda da se detaljno operu? Pranje ne pomaže. Nekada je bila verzija jedna jabuka dnevno i nema potrebe za doktorom. Sada sam siguran da je obratno. Jedna jabuka dnevno (26 puta se prska u toku proizvodnje) i sigurno ćeš morati kod doktora. Pranje mora da bude kratko i da se voće odmah pojede ili da se povrće odmah obradi. Nisu naši stari bili glupi kada su voće prskali krečnim preparatima, a voće prije obrade potapali u kreč. I jeli kuvano slatko ili džem.

Voda najčešće ne rastvara ta jedinjenja koja su na površini voća i koja su deo opšteg zdravstvenog rizika. Ako proizvođač ne poštuje karencu, ili dozu eto problema. I ovde je glavni krivac profit. Mnoge sorte koje su bile otporne na bolesti nisu opstale jer su imale značajno manji prinos. Zdravstvena ispravnost nikome više nije važna. Ni proizvođačima, niti konzumentima. Šta mislite od kuda sve te bolesti? Prije svega zbog neadekvatnog hranjenja. Ima li kraja tome? Naravno. To će biti kraj civilizacije.

Sada postoje i sokovnici za hladno ceđenje soka pomoću kojih se, kako se tvrdi, dobija mnogo više hranljivih materija iz voća i povrća. Oni su znatno skuplji od običnih sokovnika, pa nam dajte savjet da li je to još jedan marketinški trik ili ne? I da li je bolje voćku pojesti ili od nje praviti sok? Marketing je čudo. Najbolje voće je ono koje se lagano jede i žvaće. Sokovnik je opet tu zbog profita i da se ne lažemo zbog ukusa. Mnoge voćke daju bolje sokove, nego što same imaju takav ukus. Obični sokovnici su sasvim u redu. Nema potrebe da se bacaju pare. Mada su najbolji sokovnici oni koji daju odvojeno sok i pulpu. Ta pulpa je odličan koncentrovani izvor valakana. Sok od jabuke (one 26 puta prskane) je uvijek odličan.

Da li je kombinovanje namirnica o kojima se priča mit ili ne? I šta je sa čuvenom pričom o baznim i kiselim namirnicama i uticaju na naše zdravlje?

Mit, marketing religija. Kiselo i bazno su notorne gluposti, koje su lansirali publicisti uz izmišljenu priču kako su još 1934. to naučnici tvrdili. Nisu. pH krvi ako se promeni za više od 0,1 pH jedinice (normalna je 7,3-7,4) nastaju ozbiljni zdravstveni problemi. Zamislite kako čovjek popije limunadu i odmah mu se promeni pH. Kada bi stvarno bilo to tačno umro bi brže nego da je u pitanju anafilaktička reakcija.

I za kraj tema – ljubav. Ovo zbog toga jer je neko jednom napisao da su ustanovili da je ljubav ništa drugo do proizvod određenih hemijskih reakcija u mozgu. Ima li istine u tome?

Naravno. U životu je sve hemija. I ljubav i mržnja i rađanje i smrt. I to je ciklus kruženja elemenata u prirodi.

Izvor: Kurir.rs