Dvoje Banjalučana imaju neobične kućne ljubimce: Žive sa zmijama i tarantulama

Da neko u stanu drži psa ili mačku, nije neobična pojava, ali većina ljudi sa čuđenjem i podozrenjem gleda na nekoga ko za kućnog ljubimca ima zmiju ili tarantulu.

Znatiželja i ljubav prema neobičnim životinjama potakle su dvoje Banjalučana da u kući naprave terarijume u kojem se šepure ovi egzotični kućni ljubimci.

Madalena Crljen kaže da je oduvijek voljela insekte i reptile te je kao dijete imala insektarijum.

“Istražujući o ovim životinjama vremenom sam se zaljubila u njih jer je svaka drugačija i prelijepa na svoj način. Znatiželja je pobijedila pa sad imam 15 tarantula”, priča Madalena za “Glas Srpske”.

Za početnike, koji se žele baviti ovim hobijem, preporučuje tarantule iz grupe “Novi svijet”.

“Na početku sam birala tarantule samo po izgledu tako da sam prvi put kupila jednu koja je otrovna i brza. Dok sam je prebacivala u veći terarijum, pobjegla mi je uz rukav u kosu te u ćebe u kojem smo je pronašli”, kazala je Madalena. Tada je shvatila da nema šale sa ovom malom, ali opasnom ljubimicom iz “Starog svijeta”.

“Nakon toga sam nabavila ženku iz grupe “Novi svijet”, koja je mnogo veća. Mirna je i nju dajem ljudima koji žele da drže tarantulu, baš kao pravog kućnog ljubimca”, kazala je Madalena.

Na Sajmu egzotičnih životinja u Budimpešti nabavila je četiri ženke.

“One su mnogo skuplje jer su ljepše, veće i žive duže. Tada sam još više zavoljela tarantule”, kazala je Madalena.

Dodaje da je najveća laž da tarantule nemaju otrov.

“Svaka tarantula je manje ili više otrovna. Postoje vrste čiji je ujed bolan kao ubod pčele, a imaju i one čiji otrov može čovjeka ostaviti zgrčenog tri dana”, rekla je Madalena.

Hrani ih žoharima i crvima koje sama uzgaja.

“Neke vrste nisu jele ništa godinu dana. Imam koloniju madagaskarskog siktajućeg žohara i crve kojima hranim tarantule. One jedu jednom u dva mjeseca, a svakodnevno im dajem vodu. Bitno je da su im stomak i glava iste veličine”, priča Madalena.

Smatra da se mnogi ovih životinja plaše iz neznanja.

“Neko ima psa, a ja tarantule. Oko njih nema toliko obaveza jer su više dekorativni nego interaktivni kućni ljubimci”, zaključila je Madalena.

Njen prijatelj Minja Ferjančić uzgaja dvije zmije. Ispočetka je pregovarao sa roditeljima da ih nabavi, ali su se vremenom navikli na njegov hobi.

“Živim pored Vrbanje i dok su se moji drugari ljeti kupali, ja sam tražio zmije. Nije mi bilo jasno zašto ih se drugi plaše”, rekao je Minja.

Oba ljubimca su smukovi. Jedna je kukuruzni smuk i zove se Jolanda, a druga je tzv. pacovska zmija (rat snake). Porijeklom su iz Sjeverne Amerike i nisu otrovnice. Terarijum izgleda poput njihovog prirodnog ambijenta.

“Jolanda se kreće po zemlji, ali voli i da se penje po drveću, pa ima veliku granu u terarijumu po kojoj se vješa. Druga zmija više voli drveće te ima mnoštvo zelenila i korijen drveta unutra”, kazao je Minja.

Zmijama je neophodno da imaju izvor toplote u vidu podnih grijača i vodu.  Hrani ih bijelim laboratorijskim miševima.

“Imam koloniju miševa koju uzgajam i po potrebi ih humano usmrtim hlađenjem te budu zamrznuti. Hranim ih svakih 15 dana. Tokom presvlačenja se ne hrane”, ispričao je Minja. Kaže da je ponosan što je uspio da razbije predrasude o zmijama i strah u svojoj okolini.

Mijenjanje kože

Presvlačenje zmija je neophodno jer njihova koža nema sposobnost da prati rast tijela te im postane tijesna.

“Tada su u stanju mirovanja koje može trajati do 20 dana. Presvlače se tako što prvo trljaju glavu o neki predmet te im tako koža pukne onda se, u jednom komadu, izvlače iz nje uz pomoć kontrakcije mišića”, kazao je Minja Ferjančić.

Izvor: Glas Srpske / Autor: Nevena Reljić