Vladimir Đorđević: Besmisleno što sve funkcioniše samo pozorišta ne

Vladimir Đorđević je glumac i umjetnički direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske (NPRS), koji je pedeseti put odigrao komad “Izgubljeni u Bruklinu”.

To je, međutim, samo jedan od povoda zbog kojih je govorio za “Nezavisne novine”. Đorđević je pričao i o otkazivanju predstave “Derviš i smrt”, kojom je trebalo da krene obilježavanje jubileja – devet decenija postojanja NPRS, mjerama Kriznog štaba koji je propisao do pedeset ljudi u pozorišnim salama, najavljenoj svečanoj akademiji, Teatar festu i serijama koje publika iščekuje na jesen.

Predstavu “Izgubljeni u Bruklinu” s kolegom Željkom Erkićem ove sedmice izveli ste pedeseti put. Kakvi su utisci i koja je tajna ovog komada koji publika odlično prihvata gdje god da igrate?

“Nismo imali ambicije kada smo pravili ovu predstavu da bude tako dugovečna. Više smo je namenski pravili kako bismo otišli u Njujork i tamo je igrali našim ljudima. Priča se tiče naših ljudi koji žive u inostranstvu. Pisac Džo Moler, tj. Milan Kneselac, čovek je iz Nju Džerzija koji je sakupljao te priče naših emigranata koji žive u Americi i onda je to objedinio u više romana. Potom su dramaturzi Milan Gajić i Mario Ćulum to pretočili u dramski komad, tako da je bilo vrlo zanimljivo igrati sa jedne strane zato što ljudima koji ovde žive nosi neku vrstu poruke kakav je život tamo. Opet, sa druge strane, bilo je zanimljivo i kada smo gostovali u Njujorku. Ljudi koji žive tamo su ili preživeli slične ili maltene identične priče, tako da su oni još emotivnije doživeli predstavu.”

Uglavnom, sudeći po reakcijama, predstavu čeka još mnogo izvođenja?

“Nadamo se. Ona je u samom procesu rada već dobila neku višu dimenziju, zato što sam se ja kao reditelj upustio u tu avanturu da snimamo i video-materijal. Kroz tu predstavu ja igram više likova koji se pojavljuju, dok Željko Erkić tumači glavnu ulogu Džoa Molera, koji u nekom narativnom i igranom smislu prenosi te priče. Dakle, preko video-bima imamo i trećeg glumca u predstavi. Predstava je tim dobila na kvalitetu i jedan moderniji pristup, zato je i popularna među mladim ljudima. Dosta mladih ljudi dolazi da gleda komad jer je i tematika njima bliža, a i jezik je moderan, emotivan, brz. Brzo se smenjuju scene. Priča ima i komičnu i dramsku notu, ima tu ličnu tragediju glavnog junaka kroz koju on prolazi, posebno što je to istinski doživljeno i preživljeno deluje i uverljivo.”

Devedeset je godina od osnivanja NP RS, a na obilježavanje jubileja uveliko utiče aktuelna pandemija. Premijera predstave “Derviš i smrt”, koja je trebalo da bude 2. septembra na tvrđavi Kastel, odgođena je.

“Nažalost, da, zbog ograničenja broja ljudi koji mogu da se okupljaju na predstavama odgodili smo je. Nismo hteli to da radimo, jer smatramo da bi premijera takve vrste predstave koja je spektakl i okuplja veliki broj saradnika bila proćerdana. Bukvalno četrdeset ljudi je uključeno u realizaciju ove predstave, a trebalo je da bude igrana za pedeset ljudi u publici. Verujte mi, nama je najteže zato što bi tih pedeset ljudi koji sednu u salu izgledalo kao neki incident za ovakvu vrstu predstave. Na nama je da se malo strpimo i čekamo da popuste mere.”

Koliko sam čuo, dramski umjetnici su podnijeli zahtjev Kriznom štabu da odobri bar stotinu ljudi na predstavama?

“Jeste, to bi moglo. Mi imamo i balkon i parter. Mi bismo mogli kada bismo odvojili dva metra distance među gledaocima da primimo stotinu ljudi na predstavi. Publika u pozorištu je statična, sedi, ne pomera se. Mislim da bi se uz maske, dezinfekciju, merenje temperature, faktor rizika sveo na minimum.”

Kako gledate na to da pozorišta posljednja počinju s radom, dok tržni centri i kafane uveliko primaju veliki broj ljudi?

“To, nažalost, nije samo kod nas. Vidimo da je i u Srbiji slična situacija i u nekim drugim zemljama u regionu. Pozorišta poslednja ulaze u tu trku. Pustili su javni saobraćaj s klimom, teretane su otvorene. Restorani, bašte, kafići, sve to funkcioniše, jedino pozorište ne. To je besmisleno. Ako ćemo biti realni i ako ćemo ići u kafić i sedeti za istim stolom sa pet ili šest ljudi, koja je razlika onda u pozorištu gde još postoji fizička distanca?!”

“Ako ostane ovakva situacija, da li će biti održana svečana akademija povodom devet decenija od osnivanja pozorišta najavljena za 23. septembar i da li će biti održan Teatar fest najavljen za oktobar?

“Pripremamo akademiju i radimo na tome. Nikola Pejaković je krenuo s pripremama i mi radimo na tome da akademija bude održana i ako ostane mera do pedeset ljudi u publici. Što se tiče Teatar festa, to ćemo videti. Ako ostane tih pedeset ljudi, mislim da je besmisleno da održavamo bilo kakav festival za tako mali broj ljudi jer će to biti neisplativo i neodrživo, a prosto to nije festival koji ima karakter druženja.”

Da li je uopšte poznata selekcija za Teatar fest?

“Ne, upravo iz razloga pandemije. Ja sam i selektor i gledao sam neke predstave i pravio sam odabir, međutim to je sve palo u vodu kada je krenula korona. Međutim, sad imamo neku varijantu zbog granica, testiranja, karantina itd. da organizujemo festival za predstave koje su iz BiH. To je jedna od opcija, ali i to je besmisleno ako ostane ova mera do pedeset ljudi u publici.”

Ukoliko pozorišta budu u mogućnosti nesmetano da rade, kakav repertoar u sljedećoj sezoni očekuje publiku s obzirom na to da je jubilej NP RS?

“Mi imamo dosta planova i dosta ideja, ali to je toliko neizvesno. Različita su scenarija kako da rešimo probleme. Videćemo šta će se desiti. Imamo dogovor i s našim kućnim rediteljem Nikolom Koljom Pejakovićem da radimo predstavu za koju je on pisao tekst. Inače, predstava je vezana za koronu i svu ovu situaciju. Treba da završimo i predstavu “Stranci u noći” Slađe Kilibarde koju smo započeli prošle sezone, a koju smo prekinuli zbog snimanja filma “Dara iz Jasenovca” gde je većina naših glumaca igrala vrlo zapažene uloge, tako da dosta stvari čeka na realizaciju i sve to zavisi od daljih mera Kriznog štaba.”

Pored filma “Dara iz Jasenovca”, tu su serije “Kosti” i “Hotel Balkan” iz domaće produkcije u kojima ste i Vi igrali. Kakva su očekivanja?

“Glumci su jako zadovoljni saradnjom i realizacijom i videćemo kako će publika to prihvatiti. Na jesen će krenuti da se emituju i “Kosti” i “Hotel Balkan”. Ja se nadam da će serije biti vrlo uspešne. Imao sam priliku da gledam par epizoda “Hotela Balkan” i to ozbiljno izgleda. Po meni, da ne bude da sam subjektivan, to deluje daleko ozbiljnije od većine ovih serija koje se prikazuju u maniru TV novele, sapunice ili kako to već zovu ljudi.”

Zbog serija “Bosonoge produkcije” mnogi govore da se kinematografija Republike Srpske pokreće s mrtve tačke.

“Definitivno to kreće da se odvija u nekom boljem svetlu. Ljudi polako prepoznaju kvalitet i postaje jasnije da mi imamo i te kako mogućnosti da se bavimo dramskim programom.”

Izvor: Nezavisne / Autor: Milan Rakulj