Nebojša Bradić: Nora 21. vijeka izlazi na scenu

Ponekad nam se čini da su naši svakodnevni problemi savremeni, a zaboravljamo da ljudski um ima svoju istoriju i da su iste brige postojale i u drugom vremenu.

Na ovaj način beogradski reditelj i dramaturg Nebojša Bradić obrazlaže svoju odluku da na scenu Narodnog pozorišta Republike Srpske postavi komad “Lutkina kuća” (Nora) Henrika Ibzena.

Ističe da je odmah pri dolasku u Banjaluku naišao na pozitivnu pozorišnu atmosferu i radoznalost glumačkog ansambla koji će komad premijerno izvesti u junu na otvaranju Teatar festa “Petar Kočić”.

Ibzenov komad je dovoljno univerzalan da ga možemo smestiti i u naše vreme. Emancipacija žene je osnovni problem ovog teksta, napisanog pre 135 godina, ali on zapravo nije rešen do danas. Pitanja čestitosti u braku i oslobađanje duha važne su teme kojima se ovaj pisac bavio u svojim komadima – kaže Bradić.

“Lutkina kuća” (Nora) nikada nije izvođena u nacionalnom teatru Srpske, a uvrštena je na listu pamćenje UNESCO-a.

Ne smemo zaboraviti da radimo tekst pisca koji je otkrivao dubine duše, istine i laži i ostao je naš savremenik. Želeli bismo da ovom predstavom podstaknemo razmišljanje o velikim umovima koji su davno imali odgovore na ozbiljne teme koje nas i danas zaokupljaju – kazao je Bradić.

Ukazao je na činjenicu da su prošle godine u Londonu odigrane tri različite produkcije “Lutkine kuće”, što dovoljno govori o aktuelnosti ovog pisca.

U Ibzenovo vreme žena je imala obavezu da bude krotka supruga i odana majka. Danas je ona u sasvim drugačijem društvu, koje nije patrijarhalno kao u 19. veku, ali je suštinski konzervativno. Uloga žene u 21. veku je nažalost još potcenjena. Ona je tu često da ulepšava muževljev prostor, zadovoljava njegovu razobručenu seksualnu maštu i potvrđuje njegovu finansijsku i društvenu moć – smatra Bradić.

U novoj predstavi Narodnog pozorišta RS publika će vidjeti i bračne probleme koji dovode do sve većeg broja razvoda u modernom društvu.

Žena je danas za razliku od njene pramajke školovana, preduzimljiva, direktna, slobodnog ponašanja, ali to ne znači da je društveno i finansijski i suštinski oslobođena i nezavisna. Mislim da o tome ima smisla govoriti u pozorištu – smatra Bradić.

Drugačiji pristup

Verujem da će publika biti prijatno iznenađena jednim drugačijim pozorišnim pristupom, koji će joj omogućiti da se uživi u veoma suptilne psihološke nijanse. Henrik Ibzen je duboko poznavao ljudsku prirodu i pisao o stvarima koje su se tek kasnije pojavile u modernoj psihologiji – kaže Nebojša Bradić.

Izvor: Glas Srpske