Teže do članstva, EU pooštrava uslove

Zemlje potencijalni kandidati za članstvo u Evropsku uniju ubuduće će teže dolaziti do tog cilja, ako nova rezolucija koju predlaže Evropski parlament bude usvojena.

U Prijedlogu rezolucije o proširenju, koju će Odbor za spoljne poslove razmatrati na sjednici 6. septembra, navedeno je niz novih pravila, uglavnom rigoroznijih, kada se radi o prijemu novih članica.

Nova pravila

Evropski parlament je, kao se navodi, odlučio da predloži ovu rezoluciju, uzimajući u obzir strategiju proširenja na zemlje zapadnog Balkana, Island i Tursku, kao i rezolucije koje su ranije usvojene o ovim zemljama.

U politici proširenja Evropske unije važno je dati adekvatan prioritet izgradnji efikasnog, nezavisnog i nepristrasnog pravosudnog sistema koji može da ojača povjerenje građana u vladavinu prava, kao i efikasnoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala – navedeno je u rezoluciji.

Pozdravlja se novi pregovarački pristup koji daje prioritet pitanjima koja se odnose na pravosuđe i unutrašnje poslove, za koja se ističe da ih treba riješiti u radnim fazama pristupanja.

Evropska komisija je pozvana da Parlamentu redovno podnosi izveštaj o napretku u ovim oblastima.

Dodaje se i da je došao trenutak za opšte preispitivanje kriterijuma za pristupanje EU, utvrđenih procedura i politike proširenja.

Evropski parlament rezolucijom poziva Evropsku komisiju da i dalje razvija alate koji se tiču uslovljavanja, kao i da intenzivira praćenje napretka u procesu pristupanja.

Na taj način se može obezbijediti da kandidati i potencijalni kandidati postignu visok stepen spremnosti, od koje će koristi imati i oni i EU – naglašeno je.

Evropska komisija je pozvana da donese, na osnovu sveobuhvatne procjene uticaja, nove aplikacije za članstvo, a preporučeno je da izvještaji o napretku budu agresivniji i jasniji u svojim zahtjevima, te da opšte kriterijume za članstvo treba sprovesti u konkretne korake, a ne formalno.

Dodaje se da je potrebno da se u zemljama kandidatima unaprijedi klima tolerancije i regionalne saradnje.

Tužilaštva za ratne zločine i reintegraciju izbjeglica i raseljenih lica moraju da budu osnovni elementi procesa pristupanja, pogotovo u područjima sa nedavnom istorijom sukoba – navedeno je.

Rigorozni uslovi

Član Delegacije Parlamenta BiH u Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope Milica Marković rekla je “Glasu Srpske” da je pravosuđe i ranije bilo jedno od poglavlja koje su zemlje potencijalni kandidati morale da ispune da bi dobile zeleno svjetlo za članstvo.

Ova oblast je sada među prioritetima i samo je uvertira za ono što smo čuli od zvaničnika Njemačke i Francuske, a to je da će, poslije prijema Hrvatske u EU, do daljeg biti obustavljen prijem novih zemalja, prije svega zbog aktuelne ekonomske krize, nestabilnosti evra i evropske ekonomske zajednice – kazala je Markovićeva i dodala da je EU uvidjela da je primanje Bugarske i Rumunije napravilo kontraproduktivne efekte.

To je uvod u neke druge postupke, koje će preduzeti Evropski parlament, bilo da se radi o rezolucijama ili odlukama, ali u svakom slučaju pooštravanje i kočenje u procesu prijema novih članica – ocijenila je Markovićeva.

Ističe da je sve ovo rezultat stanja u EU koje očigledno nije dobro, ni u ekonomskom, a ni u organizacionom smislu.

Evropski parlament će sigurno reagovati na takvo nešto – zaključila je Markovićeva.

Rezolucija će, ako bude usvojena, biti proslijeđena vladama i parlamentima zemalja članica EU i Albaniji, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Islandu, Kosovu, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj.

Napredak

Rezolucijom se zauzima stav da se zahtjevi za napredak jedne zemlje striktno procjenjuju u svakoj fazi procesa, kao i da zemlje koje žele da se pridruže EU treba da prelaze iz jedne u drugu fazu samo kada svi uslovi budu ispunjeni.

Svaka zemlja mora da se ocjenjuje na osnovu sopstvenih zasluga u ispunjavanju istog skupa kriterijuma, dok tempo procesa pristupanja treba da bude diktiran u skladu sa kriterijumima za pristupanje – istaknuto je.

Izvor: Glas