Administracija na uštrb proizvodnje

Trećina svih troškova u BiH otpada na socijalna davanja, proizlazi iz zvanične bh. statistike, a na razvoj otpada samo pet odsto.

Opšta je ocjena da se u BiH mnogo troši na administraciju, a da se ne ulaže u proizvodnju i razvoj, koja bi dovela do jačanja ekonomije i povećanja životnog standarda.

Goran Radivojac, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, ističe da bi se za BiH moglo reći da je u slobodnom padu, jer se čak ni ne trudi da pokuša da upravlja tim padom.

Međutim, on upozorava da je pogrešno ekonomsko stanje u BiH pokušati uspoređivati time koliko se troši na administraciju, već da se ekonomsko stanje treba gledati u odnosu na potencijale kojima zemlja raspolaže, a koje ne koristi.

Što se tiče budžeta, on upozorava da se u javnosti često čuje termin da budžet treba da bude razvojni, što u praksi ne postoji.

“Razvojni budžet je pojam vezan iz real-socijalističke privrede i takvi primjeri su, kao što je pokazala i naša nedavna istorija, neslavno završavali”, rekao je on. Koliko pojedine stavke u budžetu mogu zavaravati, kako je istakao, pokazuje i primjer penzija u RS. Tako on navodi da je budžet RS jedan od budžeta koji najviše izdvajaju za penzije, a penzije u RS su među najmanjim.

“Nedavno smo imali priliku da čitamo u hrvatskim medijima da Hrvatska ulazi u EU, a životni standard građana Hrvatske je ispod životnog standarda Grčke. A opšta je povika u njihovim medijma da je Grčka propala. Davanje jednostavnih odgovora u smislu koliko se za šta izdvaja u budžetu pokazuje koliko je to teško koristiti kao argument za stvarno ekonomsko stanje”, istakao je on.

Radivojac je mišljenja da se siromaštvo BiH treba posmatrati u kontekstu resursa kojima raspolaže i u kontekstu svoje ranije istorije.

“BiH nije Albanija u smislu da smo mi živjeli u apsolutno totalitarnom režimu kao ta zemlja. U tom kontekstu BiH je, kao i ostale zemlje bivše SFRJ, bila pojam razvijenosti u odnosu na Češku, Bugarsku, Mađarsku. Danas je situacija drastično obrnuta i zato s pravom možemo reći da je BiH najsiromašnija”, istakao je on i upozorio da je BiH doživjela najveći ekonomski pad na teritoriji Evrope.

Boris Tihi, profesor ekonomije na Sarajevskom univerzitetu, ističe da BiH ima slične probleme kao i mnoge razvijene zemlje u smislu velikih rashoda, budžetskih deficita i rastućeg javnog duga. Međutim, on upozorava da je BiH u znatno goroj situaciji od tih zemalja jer ima mnogo manje ekonomskih instrumenata na raspolaganju za popravljanje situacije.

“Imaju i Amerika i Njemačka i druge zemlje velike deficite, ali oni će te probleme riješiti jer imaju ekonomsku snagu da ih riješe. Ali kod nas je situacija mnogo gora jer mi nemamo mnogo ekonomskih instrumenata na raspolaganju”, rekao je on. On je istakao primjer jednog ozbiljnog stranog investitora koji je nedavno došao u Kabinet člana Predsjedništva BiH Željka Komšića da se raspita o mogućnostima za investicije.

“Kad je saznao da, na primjer, ako se registruje u Sarajevu, a želi da posluje u Banjaluci, mora ponovo da se registruje u Banjaluci, čovjek nije mogao da vjeruje. Stranim investitorima je teško da nas razumiju i plaši ih ono što ih čeka ako se eventualno odluče da investiraju”, istakao je on.

Jedan primjer, kako je istakao, odlično ilustruje našu ekonomsku nemoć da utičemo na popravljanje ekonomske situacije. Kako je istakao, BiH ima Valutni odbor, jer je konvertibilna marka fiksirana za evro i ne odražava realan odnos vrijednosti prema evru, što, kako upozorava, stimuliše uvoz, a destimuliše izvoz. Time je BiH onemogućena da korekcijom kursa pomogne svojim izvoznicima da konkurišu na stranim tržištima.

“Zbog tog nepovoljnog odnosa naši izvozni proizvodi su jako skupi, pa se više isplati nabaviti robu iz uvoza. To ima razarajući efekat na domaću industriju, a domaća proizvodnja je jedino što nam može dati realni izvor prihoda za pokrivanje deficita”, istakao je on.

Prema zvaničnim podacima, na plate i troškove zaposlenih u BiH otpada dodatnih 28 odsto, dok na usluge i nabavku dobara otpada 23 odsto. Za kapitalne troškove odvajamo pet odsto, dok subvencije i grantove plaćamo sa četiri odsto od ukupnog bruto društvenog proizvoda. Iz ovih podataka proizlazi da BiH za razvoj odvaja samo pet odsto ukupnih prihoda.

U skladu s ustavnim nadležnostima, koje uglavnom pripadaju entitetima, i asimetriji koja proizlazi iz postojanja decentralizovane FBiH naspram centralizovane RS, FBiH je najveći potrošač. Javni sektor u dva entiteta zajedno troši blizu 90 odsto ukupnog iznosa. Javni sektor u FBiH troši 41,5 odsto bruto društvenog proizvoda FBiH, dok potrošnja u RS iznosi 39 odsto njenog bruto društvenog proizvoda.

Entiteti troše jednak udio svojih budžetskih sredstava na robu i usluge, kao i na kamate. Međutim, rashodi za kompenzacije zaposlenih, uključujući plate, socijalne doprinose i naknade NP, i za socijalna davanja su nešto viši u FBiH. Nasuprot tome, udio kapitalnih rashoda u ukupnim rashodima FBiH je nešto manji.

U FBiH na socijalna davanja otpada 37 odsto bruto društvenog proizvoda, dok je u RS taj procenat za tri odsto manji. Za kompenzacije zaposlenima u FBiH odlazi 25 odsto novca, dok je u RS taj procenat 23 odsto. Jednak iznos, po 23 odsto u FBiH i RS, odlazi na troškove nabavki robe i usluga. U RS više se izdvaja za razvoj – oko sedam odsto, dok je u FBiH taj procenat četiri odsto. Nešto više RS izdvaja i za subvencije i grantove, oko pet odsto, dok je u FBiH to četiri odsto.

S obzirom na to da centralna država nema socijalne nadležnosti, najveći dio državnog budžeta odlazi na plate i naknade. Tako se u BiH, za ove namjene, izdvaja 69 odsto bh. budžeta, dok se za dobra i usluge izdvaja tek 11 odsto.

Finansijska sredstva za tako visok nivo rashoda dolaze iz indirektnih poreza, doprinosa i neoporezivih prihoda, koji su glavni izvori prihoda. Direktni porezi nisu značajan izvor finansiranja i iznose samo osam odsto od ukupno raspoloživih finansijskih sredstava.

Na indirektne poreze otpada 44 odsto izvora prihoda, a od socijalnih doprinosa u državnu kasu se slijeva 35 odsto prihoda. Prihodi koji se ne odnose na poreze iznose 13 odsto, a od direktnih poreza država se finansira s osam odsto.

Mehanizam raspodjele prihoda od indirektnih poreza uspostavljen je s namjerom da se obezbijedi adekvatno finansiranje institucija na državnom nivou, uključujući i Upravu za indirektno oporezivanje, neometano servisiranje spoljnog duga i udio raspodjele na osnovu međusobnog dogovora uključenih strana. Primjena mehanizma raspodjele prihoda ima za rezultat dnevnu raspodjelu akumuliranih prihoda.

Kao prvo, ukupni bruto iznos prikupljenih prihoda umanjuje se za rezervu koja odgovara iznosu očekivanog povrata narednog dana. Zatim se neto prihod raspoređuje između državnog i entitetskog nivoa na način da se prvo umanjuje dnevni udio finansiranja zajedničkih institucija, a zatim se preostali iznos raspoređuje između entiteta i Brčkog u skladu s koeficijentima krajnje potrošnje koji se utvrđuju kvartalno na sjednici Upravnog odbora UIO. Iznosi neophodni za servisiranje duga entiteta i distrikta oduzimaju se od datog udjela entiteta i distrikta, a ostatak se prebacuje na račune entiteta i distrikta. Putarina za autoputeve se zasebno raspoređuje, i to 59 odsto za FBiH, 39 odsto za RS i dva odsto za Brčko distrikt.

Raspodjela prihoda od indirektnih poreza u svakom od entiteta utvrđena je relevantnom regulativom koja definiše raspodjelu prihoda između centralnih i podentitetskih organa vlasti, te direkcija za puteve.

Kriterijumi za raspodjelu na podentitetskom nivou obuhvataju broj stanovnika, broj đaka u osnovnim školama, površinu i dodatna usklađivanja koeficijenata koja zavise od posebnih karakteristika kantona i opština.

Na primjer, prihodi Kantona Sarajevo su udvostručeni zbog obavljanja dodatnih funkcija, dok su prihodi Kantona Goražde povećani jer se kanton svrstava u nerazvijene.

Slična prilagođavanja postoje na opštinskom nivou kako u FBiH, tako i u RS. Pitanja vezano za indirektno oporezivanje i jedinstveni račun su svojstveni sistemu koji, iako prvobitno kreiran u svrhu postizanja pravednosti i fleksibilnosti, unosi tenzije između države i entiteta, naročito u situacijama manjka prihoda, odnosno distribucije između entiteta, koja je zasnovana na krajnjoj potrošnji, čije rješavanje se očekuje uspostavljanjem funkcionalne jedinice za krajnju potrošnju u okviru Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Zadatak jedinice je obezbjeđivanje pouzdanih podataka o krajnjoj potrošnji i predlaganje koeficijenata za raspodjelu na kvartalnoj osnovi.

U budžetu BiH za 2013. navedeno je da će za bruto plate i naknade zaposlenih u institucijama BiH biti izdvojeno oko 522 miliona maraka. Tekući izdaci, u visini od 827 miliona, u šta su uključene i plate i naknade, biće veći za dva odsto u odnosu na 2012, ali će ukupni izdaci zajedničkih institucija BiH ostati na visini od 950 miliona, kako je i dogovoreno globalnim okvirom do 2015. godine. Kapitalni izdaci, u visini od 73,5 miliona, biće veći za tri odsto, dok će za nabavku materijala biti izdvojeno 76 odsto više, odnosno ukupno 49 miliona maraka. Institucije BiH će na kraju 2013. godine imati 22.367 zaposlenih, odnosno nešto manje od sadašnjeg broja, koji iznosi 22.384 radnika. Od ukupno 74 institucije na nivou BiH, rashodi će ostati na istom nivou u četiri, i to u Memorijalnom centru Srebrenica, Ministarstvu pravde, SIPA i Centralnoj harmonizacijskoj jedinici Ministarstva finansija i trezora BiH, dok će u većini ostalih doći do neznatnih smanjenja ili povećanja budžeta. Procentualno gledano, značajnije promjene biće u Agenciji za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka BiH, čiji će budžet dvostruko porasti i iznosiće 41,2 miliona maraka, kao i u Agenciji za forenzička ispitivanja i vještačenja, koja će dobiti 62 odsto novca više, odnosno 662.000. Služba za poslove sa strancima će dobiti 2,1 milion više, odnosno 24 odsto.

Poređenja radi, budžet Savezne Republike Njemačke za 2013. godinu će iznositi 302 milijarde evra, a najveći iznos, 120 milijardi, ide za socijalna davanja. Za odbranu će Njemačka izdvojiti 33 milijarde, a za otplatu dugova jednu milijardu manje, 26 milijardi ide za Ministarstvo saobraćaja, a 20 milijardi za administraciju. Za obrazovanje i istraživanje Njemačka će izdvojiti 13 milijardi, a za zdravstvenu zaštitu milijardu manje.

SAD su za 2013. godinu usvojiile savezni budžet u visini od 3.800 milijardi dolara. Od ovog iznosa, najviše će biti izdvojeno za odbranu i to 24 odsto. Za zdravstvenu zaštitu će biti izdvojeno 22 odsto, isto koliko i za penzije. Za socijalne potrebe će se izdvojiti 12 odsto, a za sve ostale namjene 20 odsto.

Radivojac se slaže da poređenje BiH sa drugim zemljama može pokazati neke činjenice, ali da bi stvarnu ekonomsku moć trebalo porediti sa mogućnošću vraćanja kredita.

“Tačno je da SAD ima veliki deficit, ali oni imaju ogromne resurse, velike potencijale i jaku privredu i zato im nije toliko teško da vraćaju dugove kao nama. Ili drugi način da ovo kažemo je pitanje da li je vama mjesečna rata od sto maraka visoka? Ako ste nezaposleni, jeste. A ako vam je plata 1.500 maraka, onda nije”, zaključio je Radivojac.

Izvor: Nezavisne/D. Šajinović