Kako se ljudi ne otruju kad popiju zmijski otrov?

Stara izreka kaže da „doza čini otrov”, ali u ovom slučaju odgovorna je hemija.

„Bojni” otrovi – otrovi koje proizvode zmije, škorpije, paukovi, stonoge i druge životinje kao oružje za lov ili samoodbranu – nemaju isti hemijski sastav kao oni koji proizvode biljke, gljive ili životinje da otjeraju grabljivice. Izreka kaže da „doza čini otrov”, ali u ovom slučaju odgovorna je hemija.

Zmijski otrov najviše utiče na mišićna tkiva. Treba da uđe neposredno u njih ili u krvotok. Naime, zmijski zubi u stvari i rade isto kao igla za injekcije. Ako se otrov popije iz čašice, brzo će proći kroz obložene sluzne površine našeg sistema za varenje i stići do želuca, gdje će jaka kiselina poremeteti njegov hemijski sastav.

Ipak, svaki ljekar upozorava da se okanete toga. Popijen zmijski otrov ne utiče povoljno na zdravlje, ne mijenja stanje svijesti, a hranljivu vrijednost svakako nema. Samo može da naškodi. Bilo kakva ranica ili čir na putu od usta do želuca znači da otrov može da uđe u tkiva ili krvotok. U tom slučaju, „hrabro” popijen zmijski otrov mogao bi da ispuni obećanje, i to često kobnije nego da ga je zmija ubrizgala prirodnim putem.

Izvor: Glas Srpske