Nenametljiva kraljica jeseni

Dunja je od davnina poznata u narodnoj medicini – koristi se prije svega kao sredstvo za ublažavanje kašlja i umirivanje stomačnih tegoba. Najljekovitije su joj sjemenke koje blagotvorno djeluju na rane i bogate su vitaminom B17 (amigdalin), koji ima antikancerogeno dejstvo.

Ako dođete do dunje, nemojte je zaobići. Baš je takva kako izgleda – spoljašnošću nenametljiva, mirisom pokreće pozitivne emocije, a svojom suštinom daje organizmu značajnu podršku.

Potiče sa Kavkaza, domaći teren su joj Azija i Evropa, ali je osvojila i Novi svijet, odnosno Ameriku.

Ima malo kalorija i masti, a više ugljenih hidrata, dijetnih vlakana i nešto proteina.

Bogata je vitaminom C, karotinom (provitamin A), B1, B2, B3 (niacin), kalijumom, magnezijumom, gvožđem.

Kod dunje su ljekovite i sjemenke: sadrže 15 odsto ulja koje je blagotvorno za ublaživanje rana od dugog ležanja i vitamin B17 (amigdalin) koji ima antikancerogeno dejstvo.

Sok od dunje je takođe ljekovit i koristi se da bi se ojačala sluzokoža usana i želuca. Posebno je dobar za ublažavanje proliva kod djece.

Čaj od cvjetova se u narodnoj medicini koristi za umirivanje kašlja.

U sastavu dunje ima pektina, što je pored fantastične arome čini idealnom voćkom za marmeladu, jer joj daje želatinoznu komponentu.

Još jedna komponenta – tanin, plus sluz, dobri su za rad crijeva i sprečavanje infektivnih bolesti.

Zbog oporog ukusa i tvrdoće teže ih je jesti sirove, ali su veoma ukusne kuvane, pečene, kao kompot, marmelada, voćne kašice.

Izvor: RTS