Rušiti granice padobranstvom

Da li pod uticajem literature ili zbog toga što ptica u letu izgleda tako nadmoćno, nedodirljivo, kao da je vazduh tu samo da njoj omogući tu veličanstvenu plovidbu – jedna od najstarijih čovjekovih težnji kako nesvjesno, tako i svjesno, jeste da osjeti apsolutnu slobodu, nesputanost ničim, pa čak ni fizičkim nedostacima, kao što je neimanje krila. 

Miloš Blažić, osamnaestogodišnji padobranac iz Banjaluke, priča svoje iskustvo:

“Prema padobranstvu me je privukla ljubav prema adrenalinu. Prema želji da se proba nesto novo, nesto luđe. Padobranstvom se bavim već 2 godine, nakon navršene 16-te godine, i iz svog iskustva mogu reći da možda više od bilo kakvog fizičkog nedostatka, ljude usporava strah. To je najteža ‘bolest'zbog koje se ne odlučuju za padobran.”

Još je Leonardo da Vinči (1452-1519) pokušao da osmisli napravu kojom bi čovjek mogao da skoči sa velikih visina i da se bezbjedno spusti na zemlju. U njegovoj zaostavštini pronađeni su crteži nečega što bi se moglo smatrati pretečom današnjeg padobrana. Međutim, za prvog pravog padobranca smatra se Andre Žak Garneren (1769-1823) koji je napravio niz skokova padobranom iznad Pariza. Prvi skok je izveo skočivši iz balona, 22. oktobra 1797. godine, sa visine od 700 metara. Glomazna kupola njegovog svilenog padobrana, prečnika 9 metara, ljuljala se u vazduhu i prizemljenje je bilo prilično grubo. U savremenije doba, tačnije od 20-og vijeka padobranstvo je obično služilo za vojne i ratne potrebe, ali se vremenom razvilo u sport i to ekstremni.

I Banjaluka ima svoj padobranski klub nazvan jednostavno “Banjaluka” koji postoji još od daleke 1048. godine, kada ja 15-og januara na aerodromu u Zalužanima zvanično izveden prvi skok padobranom u Bosni i Hercegovini, i ono što je još veći kuriozitet jeste da je to bila žena, Banjalučanka Nevenka Nena Ličina Majc koja se smatra začetnikom padobranstva i sportskog vazduhoplovstva kod nas. Ostali su zabilježeni njeni utisci povodom skoka u Banjaluci:

“U prvom naletu skačem. Osećam se čudno, nemam onu sigurnost kao u prvom skoku. Strijepim, da li ću uspjeti da se pravilno odvojim od aviona, da se ne zakačim? Skačem nad rodnim gradom, razmišljam o svemu. Koliko je ljepši doživljaj skoka sa krila iz aviona PO-2. Visina je 1000 metara. Na znak instruktora srce ubrza ritam, osećam ga sve jače, brzo priđoh vratima, na komandu – skoči – bacih se! Skupljenog tijela dočekah udar, padobran se otvori sam. U skoku je sve uzbudljivo, ali najjači je doživljaj slobodnog pada – sekunde odvajanja od aviona do otvaranja padobrana, kada se čuje snažno strujanje vazduha. Radosna sam! Osmatram teren i okrećem se prema vjetru. Prizemljih se na sredinu aerodroma. Stojim, čekam drugi nalet, ne skupljam padobran da me vide. Gledam u nebo…”

U Padobranskom klubu Banjaluka pored padobranske postoje i sekcije motornih pilota, balonerska i sekcija veterana. U okviru kluba, od 2006. djeluje i Padobranski školski centar, koji ima za cilj školovanje kadrova, kao i “Tandem centar Banjaluka”, jedini u BiH gdje je dozvoljeno izvođenje tandem padobranskih skokova. Takođe, ovaj klub je stekao zavidni ugled kako u zemlji, tako i u inostranstvu; na neki način, internacionalan, ima tu i Grka, Šveđana, Venecuelaca… što nam opet govori o prkošenju i prevazilaženju svih granica, bilo psihičkih, bilo fizičkih.

“Padobranstvo jeste skup sport, oprema može koštati od 50 eura pa do nekoliko hiljada, mada ja mislim nije potrebno ništa posebno, samo jako srce. Ja ne odustajem dok ne polomim sve granice koje su ljudi postavili, pa čak i one svoje”, zaključuje Miloš.

Možete da postanete član kluba, da se profesionalno bavite padobranstvom, da skočite tandem skokom, da testirate svoju (ne)hrabrost, bilo kako bilo, ako se odlučite za skok, sasvim sigurno će to biti jedno od najneobičnijih iskustava u vašem životu i jedina granica koju ćete poslije toga povući možda će biti samo ova: Moj život prije i poslije skoka!

http://www.youtube.com/watch?v=jkakCSHazlc