Da li će Mars postati spas za jedan odsto Zemljana?

Troškovi preseljenja na drugu planetu biće suviše visoki za sve osim za šaku superbogatih. Većina svemirskih kompanija su američke. Šta ako povedu samo Amerikance? Da li ćemo osnovati ljudsku koloniju na Marsu, ili američku koloniju?

U svijetu trenutno vlada haos. Terorizam. Klimatske promjene. Politička netrpeljivost. Non-stop pjesme Džastina Bibera. Pravo je olakšanje kad znate da Ilon Mask i Džef Bezos imaju rješenje. Oni će pomoći najbogatijim ljudima na svijetu da se presele na Mars i počnu iznova, ostavljajući preostalih 99 odsto da se zlopate na umirućoj, zaraćenoj planeti. Jedina utjeha za nas koji ovde ostajemo jeste da je i Biber dovoljno bogat da ode zajedno s njima.

Ovo je druga strana medalje Maskovog „Spejs eksa“ i Bezosovog „Blu oridžina“. Ove kompanije za svemirska putovanja tvrde da pripremaju teren za to da ljudska vrsta opstane putem naseljavanja drugih planeta. Međutim, samo će najimućniji imati dovoljno para da se presele na Mars. Maskov cilj je da cijena karte bude 500.000 dolara po osobi, a to je samo da se prebacite do tamo. Zamislite onda koliko ćete morati da potrošite na nove krpice da vam se slažu sa onom svemirskom kacigom.

Dakle, možete da predstavite sebi scenario nalik na onaj iz sedamdesetih godina prošlog vijeka, kad su bijelci bježali iz centra grada, to jest kad su se bogatije klase selile u novoizgrađena predgrađa, ostavljajući oronule četvrti nižim klasama. U suštini, odlazak viših slojeva ubrzao je propadanje starih gradova jer su njihovi imućniji žitelji sa sobom odnijeli i svoj novac i uticaj. Danas imamo istu situaciju u Siriji, pošto samo najbogatiji i najobrazovaniji ljudi mogu da pobjegnu na Zapad, što znači da će tu zemlju biti još teže stabilizovati i obnoviti.

Ovakva dinamika mogla bi da se primjeni na cjeli svijet za nekih 40 godina. Možda će istoričari koji bilježe propadanje Zemlje uspostaviti direktnu vezu s tek završenim pregovorima o klimi u Parizu. Reći će da nisu poštovali sporazum. Zagađenje planete izmaklo je kontroli. Nastupile su suše. Pobune. Anarhija. A onda su se bankari s Vol strita, tehnički titani, izvršni direktori i Džej Zi sa svojom svitom spakovali i otišli da grade nove vile na Marsu.

Nova faza osvajanja

Sve ovo možda zvuči sumanuto, ali nije. Prošlog mjeseca „Blu oridžin“ napravio je još jedan značajan korak u osvajanju kosmosa. Ta tajanstvena kompanija lansirala je raketu sto kilometara u svemir, a zatim ju je spustila potpuno uspravno, kao u naučnofantastičnim filmovima, samo nekoliko metara od lansirne rampe. To je ogroman korak ka proizvodnji raketa za višekratnu upotrebu, a one su apsolutno neophodne da bi se cijena odlaska na Mars spustila toliko da mogu sebi da je priušte i oni izvan Forbsove liste 400 najbogatijih na svijetu.

Poređenja radi, misije Nasinih šatlova koštale su oko 200 miliona dolara po astronautu, a ti letovi su podrazumevali samo odlazak u orbitu. U poređenju sa odlaskom na Mars, to vam je kao da ste stavili prst u Atlantski okean umjesto da ste preplovili iz Evrope u Novi svijet. Uzgred, šatl uopšte nije raketa za višekratnu upotrebu – to je više putnička kabina za višekratnu upotrebu. Niko dosad nije napravio višekratnu raketu, što je bitan razlog zašto svemirska putovanja toliko koštaju. Ekonomski aspekt je tako katastrofalan da to možete da uporedite s kupovinom novog motora svaki put kad negde putujete automobilom.

„Blu oridžin“ sada ubrzava svemirsku trku s kompanijom „Spejs eks“, što će doprinjeti napretku inovacija i sniziti troškove leta. Mask je u prednosti i usmjerio je „Spejs eks“ ka lansiranju satelita pomoću kojih će da uvježbava ljudske letove u svemir. Bezos je osnovao „Blu oridžin“ – kao uzgredni poslić kojim se bavi kad ne rukovodi amazon.com – da bi prevozio ljude na druge planete, a svoju prvu raketu lansirao je u aprilu ove godine. U toj čorbi su i Ričard Branson sa svojim „Virdžin galaktik“ i suosnivač „Majkrosofta“ Pol Alen, koji je osnovao štreberski nazvanu kompaniju „Stratolansirni sistemi“. Svemir se pretvara u maratonsku trku milijardera. Ako Donald Tramp ne postane predsednik, možete da se kladite da će se u budućnosti pojaviti Trampov svemirski brod.

Naravno, lansiranje nekoliko raketa i tvrdnja da idete na Mars isto je kao da pišete haiku poeziju i tvrdite da ste novi Džon Apdajk. Međutim, ovi tipovi se nimalo ne šale.

„Naša krajnja vizija je da milioni ljudi žive i rade u svemiru“, rekao je Bezos novinarima nakon što se raketa „Blu oridžina“ vratila na Zemlju. Mask daje još grandioznije izjave. „Moramo u potpunosti da se usredsredimo na to da postanemo višeplanetarna civilizacija“, kaže on. „To je naš sljedeći korak.“

Za deset godina

U nekim krugovima kolonije na Marsu jesu realna mogućnost. Pojedini pisci i naučnici smatraju da će se prve hrabre duše otisnuti na šestomjesečno putovanje za 10 godina, a to predviđa i Mask. Čim ova tehnologija postane uhodana, otpočeće redovni letovi s ljudima i tovarom. Pioniri će morati da sagrade zatvorene prostore u kojima će moći da žive, a kasnije i čitave zajednice pod kupolama. Kao što ovogodišnji filmski hit

„Marsovac“ pokazuje, na Marsu će jednog dana moći da se uzgaja hrana, proizvodi vazduh pogodan za disanje i energija pomoću solarnih ploča. Mask naziva Mars „planetom po sistemu uradi sam“, ali će već oko 2040, prema njegovim riječima, postojati pravi veliki marsovski grad s ljudskim kolonistima.

Ovaj vremenski rok djeluje zaista otrežnjujuće – za samo 25 godina. Stvarna migracija počeće poslije 2040. Masovnost će sniziti cijenu leta s desetina miliona dolara po osobi na „samo“ 500.000 dolara. Ljudi će početi da osnivaju kompanije na Marsu. Vodiće sa sobom svoje porodice.

„To neće biti odlazak na ekskurziju“, rekao je Mask u jednom intervjuu. „Moraćete da prikupite svu svoju ušteđevinu i prodate sve svoje stvari, kao što su to radili ljudi kad su počeli da naseljavaju Ameriku.“ Njegov cilj, za koji vjeruje da je ostvarljiv, jeste da se na Marsu nastani milion ljudi, što je „kritični prag da se mi kao civilizacija ne pridružimo potencijalno velikom broju mrtvih civilizacija u svemiru“.

I tu dolazimo do pitanja ko će da ode, a ko će da ostane. Neki će krenuti u potragu za povoljnim prilikama, ali će mnogi otići da bi sačuvali goli život. Tužna računica glasi da Mars izgleda bolje što su stvari gore na Zemlji. A ako je zaista tako, onda to u suštini neće ličiti na odlazak iz Evrope u Ameriku u 18. veku. To će više ličiti na bjekstvo iz opustošene Zemlje da bi se stiglo negde gde je bezbjedno i da bi se počelo iz početka.

Možda će se kasnije Mars pobuniti i potpisati svoju deklaraciju o nezavisnosti od Zemlje. Možda će zatvoriti svoje granice i odbiti da prima nove izbjeglice s te vrele, užasne, gladne planete našeg porijekla. Mi smo izuzetni ljudi, možda će reći Marsovci, a svi vi Zemljani samo uništavate svoj dom, prema tome mi vas nećemo.

Možda će čak da nam vrate i Džastina Bibera. Time bi nas stvarno naučili pameti.

Izvor: NN/Newsweek