Život ga šibao, otvorio kafić u Banjaluci i sad on pomaže ljudima

Svaki čovjek se u životu suočava sa različitim prilikama i neprilikama i nikada ne zna šta ga iza ugla čeka, ali najvažnije je da nije sam, jer se onda i nevolja lakše podnese.

Kaže ovo  Ervin Šahbaz, porijeklom iz Maglaja, a koji trenutno živi i radi u Banjaluci i kojeg je dirnula teška životna priča Banjalučanina Slavka Mihajlovića. Slavko je usljed nemilih životnih okolnosti ostao bez ičega.

U Slavku vidi sebe

Ervin pomalo u Slavku vidi sebe, jer kao jedno od troje djece u porodici, više nije imao, nego što je imao, ali se nikada nije predao.

„Život me nije mazio i znam dobro kako je kad nemaš, ali i kako je kad ti se nađe neko u tim momentima da ti pomogne. Nekada sam bio u situaciji da nemam, a sada kada imam želim da pomognem koliko mogu“, kaže ovaj dvadesetšestogodišnji mladić.

Otvorio kafić u Banjaluci

Prije par mjeseci je otvorio kafić u centru Banjaluke „Bazz“, u kojem i radi kao konobar, te je poželio da Slavku, nekadašnjem poznatom banjalučkom ugostitelju kojem je sreća okrenula leđa, ponudi kutak da se ugrije, popije nešto, ili pročita novine.

Kafić “Bazz”, ili nekadasnji “Soho”, nalazi se u blizini Narodnog pozorišta Republike Srpske.

Niko da ponudi pomoć

„Kada sam pročitao životnu priču o Slavku, najviše me je pogodilo što ima mnogo komentara ljudi koji ga znaju iz tog perioda kada je držao piceriju, bili su njegovi gosti, hvale ga da je bio dobar, a sada niko da se sjeti da mu ponudi bilo kakvu pomoć. Jer, taj čovjek nije ‘bio’, on je i sada dobar“, kaže  Ervin.

Pokreće humanitarnu akciju

Želi i da pozove neko od humanitarnih udruženja i da postavi u njegovom kafiću kutiju za skupljanje novca za Slavka, ali i da bude primjer drugima koji mogu da pomognu.

„Najviše me je dirnulo to što su mu svi okrenuli leđa, kada mu je najteže. Međutim, moramo svi negdje imati na umu da nam se može desiti ista sudbina, da zavisimo od pomoći drugih i zato ne treba da  okrećemo glavu od od onih kojima je pomoć potrebna, nego da je ponudimo i ako ne traže“, kaže Ervin.

Banjaluku smatra svojim gradom

Sa ciljem da ostvari nešto u životu, Ervin je iz Maglaja otišao prije šest godina i za to vrijeme borio se, radio kao konobar, da zaradi. Nije bilo lako, ali nije odustajao.

„U Banjaluku sam došao početkom ove godine i ovo smatram svojim gradom. Ostvario sam cilj – da imam svoj lokal, ali ne znam da li bih do tog cilja stigao da usput nisam imao pomoć i podršku drugih. Zato mi je cilj da ja pomognem drugima, bez obzira na vjeru i naciju, nego je samo bitno biti čovjek“, kaže Ervin.

Pomagao „Mozaiku“

Ovo mu nije prvi human gest. Kaže da je već nekoliko puta pomagao Udruženje „Mozaik prijateljstva“, gdje je nosio hranu, odjeću i druge potrepštine.

“Pomagaću drugima kad god mogu i koliko mogu. Koliko daš toliko ti se i vrati”, kaže Ervin.

Banjaluka.com