Štrajk ratnog vojnog invalida u parku u Banjaluci

“Želim samo da moja porodica ima krov nad glavom, želim da svi vide u kakvim okolnostima živimo. Ja sam ratni vojni invalid, moja žena je nezaposlena i svima nam je jako teško. Neću se pomjeriti odavde i ostaću ovdje ako treba tri godine”, rekao je Hamdija Šarić…

Već nekoliko dana u banjalučkom parku Petar Kočić štrajkuje Hamdija Šarić iz Gradiške. Štrajkom želi da ukaže na tešku situaciju u kojoj se nalazi. Naime, Šarić je nezaposlen, traži pomoć pri adaptaciji kuće u kojoj živi sa svojom porodicom, suprugom i dvije kćerke.

Šarić se požalio da prima penziju od nešto više od 400 KM, a kućni budžet čini još samo pomoć od 80 KM koju primaju zbog bolesti jedne kćerke. U takvim okolnostima život za ovu porodicu je skoro nemoguć.

Sugrađani i komšije im pomažu, ali to nije dovoljno za normalan život ovih četvero ljudi. Hamdija se borio u Vojsci RS i iskreno kaže da se nije nadao da će poslije rata doći u ovakvu situaciju.

“Za mene je lako, ali mojoj djeci nije. Zato sam došao ovdje i neću se pomjeriti iz parka dok mi neko ne pomogne. Želim samo da moja porodica ima krov nad glavom, želim da svi vide u kakvim okolnostima živimo. Ja sam ratni vojni invalid, moja žena je nezaposlena i svima nam je jako teško. Neću se pomjeriti odavde i ostaću ovdje ako treba tri godine”, rekao je Hamdija Šarić za BUKU.

Dodao je da u parku spava.

On boluje od postraumatskog stresnog poremećaja koji je dobio tokom boravka u ratu, u kojem se borio kao vojnik JNA, a da nesreća ove porodice bude još veća Šarić je i dijabetičar.

Da je sve veći broj stanovnika Republike Srpske u teškoj situaciji pokazuje činjenica da su parkovi i ulice sve punije štrajkača koji u javnom protestu vide jedinu slamku nade da će im jednom biti bolje. Izlazak na ulicu i štrajk jedini je način da vlastima i javnosti okžu tugu i bijedu u kojoj žive.

Izvor: Buka