Ni “Šveđani” nisu što su bili!

Da se ekonomska kriza osjeti i u novčanicima gastarbajtera potvrđuju banjalučki ugostitelji, koji kažu da zarada nikada nije bila manja.

VIŠE JAGNjADI NEGO GOSTIJU Pad posjete po gradskim kafanama

U odnosu na prošle godine, promet je dosta slabiji, ali i generalno posjeta gastarbajtera restoranima je opala. Sada profitiraju mesnice i tržni centri u kojima se kupuje sve neophodno za dobru sedeljku kod kuće, jer očigledno je da se para za luksuz više nema. Vlasnik restorana “Orhideja MB” Dalibor Ćutković kaže da situacija nikada nije bila gora.

Evidentan pad posjete

– Posjećenost naših ljudi iz Švedske i Norveške, od kojih nekada nisi mogao da nađeš slobodnu stolicu u lokalu, ove godine drastično je opala. Ako su i došli u Banjaluku, sjede kod kuće. Nekada se znalo po nekoliko jagnjadi okrenuti za noć, danas je to daleko manje. Ja sam, recimo, ovo ljeto na mjesec dana angažovao pjevaljku, jer znam da naši ljudi vole da se provesele, ali džaba. Samo sam u gubitku. Kriza je, i to se ove godine i te kako osjeti. Promet je porastao jedva 20 odsto – priča Ćutković.

“Slap” radi sa 30 odsto kapaciteta

Vlasnik restorana “Slap” Mithad Hajdarpašić kaže da u njegovom restoranu najviše ima “Šveđana”, ali da se generalno broj prepolovio. Kaže da je jedan od glavnih razloga niska cijena ljetovanja u Turskoj, Španiji i Grčkoj. On dodaje da se nekada u “Slap” nije moglo ući bez rezervacije, kolika je gužva bila, a danas radi sa 30 odsto kapaciteta.

– Pored svega toga, imam i dodatni problem – neprepoznavanje onog što je zaista kvalitetno od strane vlasti. Moji gosti bivaju tri-četiri puta legitimisani dok dođu do “Slapa”, što je nečuveno. Prošle godine došla tri visokosituirana momka, htjeli da ostanu mjesec dana i da se provode, otišli četvrti dan zbog policije, i ne moram ništa više da vam objašnjavam – kaže Hajdarpašić.

U restoranu “Kazamat” kažu da ne mogu ovu sezonu da porede sa prošlom, jer tada nisu radili, ali na osnovu dosadašnje situacije, promet je povećan tek za 20 odsto, što im nije bio plan.

– Gostiju ima, ne možemo da kažemo da ih nema. Nemamo parametar po kojem bismo mogli da uporedimo ovu sa prošlim godinama jer nismo radili, ali smo primijetili, recimo, da gastarbajteri slabo ostavljaju bakšiš, što je jedan od pokazatelja pravog stanja – ističu u “Kazamatu”.

Ništa drugačija situacija nije ni u restoranu “Vrbas”, a to potvrđuje direktor Boro Kajkut, koji kaže da je posjeta gastarbajtera u odnosu na prethodne godine i te kako slabija.

– Situacija nije ni za pohvalu ni za pokudu. Gostiju ima, ali primijetili smo, recimo, da je broj Šveđana mnogo manji. Najviše ih je iz Austrije i Njemačke. Što se tiče zarade, porasla je tek za 30 odsto. Mislim da je problem i loše vrijeme, jer tek nedavno je počelo pravo ljeto – ističe Kajkut.

Bakšiš govori sve

Menažer restorana “Stara Ada” Milenko Maksimović kaže da oni nemaju problema sa manjkom gostiju, naročito gastarbajtera, ali ne mogu da se pohvale nekom izvanrednom posjetom.

– U odnosu na prošlu godinu, primjetan je pad posjeta od nekih 10 do 20 odsto, ali očekujemo da će to da se nadoknadi u avgustu. Mnogi su još na moru ili nisu ni krenuli. Što se tiče nas, svako veče je veselo, muziku imamo, tako da se ne žalimo. Gosti su raspoloženi, jedino što ne ostavljaju svi bakšiš, kako je to prije bilo. Međutim, najvažnije nam je da je njima ugodno i da nam se opet vrate – kaže Maksimović.

Stojan Marić, Banjalučanin iz Švedske, kaže da je ovo ljeto dva puta bio u restoranu i to ne zbog krize nego jer mu ne odgovara glasna muzika.

– Ostario sam ja za te gungule, djeca moja idu svako veče, ali supruga i ja okupljamo društvo kod kuće. Kupimo dobre meze i pića i kao da smo u restoranu – kaže Marić.

Jedan od malobrojnih gastarbajtera iz Norveške koji je svako veče u restoranima kaže da se rado vraća u rodni kraj, najviše da vidi stare prijatelje, ali i da bi se, kako on kaže, dobro najeo i napio za male pare.

– Evo, baš neko veče otišao sam u jedan od banjalučkih restorana. Bilo nas je desetak. Jelo se i pilo čitavu noć, ali baš onako kvalitetno, nismo štedjeli ni na čemu. Kada je konobar došao da naplati, račun je iznosio oko 300 KM. Za te pare u Norveškoj bismo možda supruga i ja mogli da izađemo na večeru i neko dobro vino, ali ne i ostalih 13 ljudi koji su tu noć bili sa nama. A da vam ne pričam o zabavi koju napravi naš čovjek. Ma nema toga u Norveškoj, oni niti gdje idu, niti se s kim druže. Kada naš čovjek zafešta, gori zemlja – kaže sagovornik Pressa koji nije želio da mu se pominje ime.

Izvor: Press.rs