Istraživanje: Skoro svi vraćaju kovertu punu para! (Foto)

Zamislite da gledate svog sugrađanina kako mu, dok žuri, ispada koverta, koju, dok on odlazi, uzimate i shvatate da je puna, te da na njoj piše “Pazar – 1.480 maraka”. Šta bi ste u tom slučaju učinili?

Foto: A. Čavić

Ekipa “Nezavisnih” danas je sprovela upravo takav eksperiment i uvjerila se da se većina Banjalučana odriče onog što je tuđe.

Novinaru “Nezavisnih”, koji je više puta “gubio” baš takvu kovertu, zapakovanu i napunjenu papirom, s primamljivim natpisom, svi prolaznici su vratili, izuzev jednog starijeg muškarca, koji ju je stavio u džep.

Poštenje Banjalučana su počeli testirati u Boriku, kod “Zenita”, a sve je bilježio fotoreporter. Dok se muškarac srednjih godina kreće trotoarom, novinar ga obilazi, ali mu “slučajno” zvoni telefon i potom mu iz sveske ispada koverta s natpisom “Pazar – 1.480 KM”.

“‘Alo, momak, čekaj, ispade ti ovo. ‘Ej, stani”, vikao je taj Banjalučanin, koji je u međuvremenu po natpisu i shvatio da se u koverti nalazi novac, ali se nije predomislio.

Novinar se nakon dvadesetak sekundi zaustavlja i saopštava poštenom nalazaču da rade eksperiment.

“Pa, ja sam tebi dva-tri puta dovikivao, svašta radio da me čuješ. Evo, u bašti kafića su mi poznanici i ja im vičem: ‘Evo ga, izgubi pare i ode, briga ga, uhvatio se za telefon.’ Nisam posustao, što je tvoje, vraćam”, priča Džemal Todorovac, nezaposleni Banjalučanin, koji kaže da je i ranije nalazio novac, a potom ga i vraćao.

Idu dalje i nalaze novu “žrtvu”, stariju damu, koja takođe priča telefonom, ali razgovor prekida, te zove novinara i govori mu da je izgubio kovertu. Nailaze, nekoliko minuta kasnije, dvije djevojke, koje šetaju. Kada koverta ispada i one odlučuju da je vrate. Trče za novinarom.

“Neću nešto što je tuđe, vraćam”, kaže jedna od njih, i odlazi.

Svaki put su pazili da u okruženju nema mnogo ljudi koji bi vidjeli šta se dešava, kako bi se “žrtve” našle pred iskušenjem.

Eksperiment su nastavili na trotoaru uz Aleju svetog Save, gdje novinar zaobilazi damu srednjih godina, javlja se na mobilni telefon, te ispušta kovertu. Ona je uzima, shvata šta je pronašla i trči. Novinar ne odustaje, nastavlja žurnim korakom, gotovo da od nje bježi, ali ni ona nema dilemu.

“Polako, momak, vidi šta si izgubio. Pažljivo nosi ovo”, govori dok predaje kovertu Milena Stojković, penzionerka.

Otkrivaju joj da testiraju poštenje Banjalučana, na šta se ona nasmijala.

“Ja sam prvo pročitala da na koverti piše ‘pauza’. Pogledam bolje, kad ono piše ‘pazar’ i pored još i o koliko je para riječ. Onda sam požurila da ih vratim. Kako bih to uzela? Ma nema šanse, onda bi ti morao namiriti izgubljene pare”, kaže Stojkovićeva.

Nastavljaju dalje Ulicom kralja Petra Prvog Karađorđevića i “gube” novac pred penzionerom, koji uzima kovertu. Bio je sam, niko ga nije vidio kad ju je pronašao, ali on dovikuje i kovertu takođe vraća.

“E, dijete drago, pa ja i kad sam mlađi bio, kad nisam znao zrelo da razmišljam, vraćao sam pare. Ako nisam znao čije su, odnio bih ih u policiju. Penzija mi jeste relativno niska, ali ne treba mi ni to što je drugi izgubio”, ističe taj penzioner Milomir Vitomir.

Na kraju, u parku “Mladen Stojanović”, novinar kovertu “gubi” pred starijim muškarcem. On prvo odlučuje da je vrati, te galami, a zatim je pročitao natpis na koverti i predomišlja se, te “novac” stavlja u džep.

Skreće udesno, te mu se gubi trag, a nedugo nakon toga se “pojavljuje” ponovo u parku, te odlazi u obližnji montažni WC, gdje je vjerovatno otpakovao kovertu. Potom izlazi razočaranog izraza lica.

Kada se sve sabere i podvuče crta, može se zaključiti da je, iako su vremena teška, poštenje Banjalučana na visokom nivou.

Izvor: Nezavisne