GIZ i OECD sa institucionalnim partnerima unapređuju okvir politika za podršku malim i srednjim preduzećima u oblasti inovacija

Juče je u Banjaluci, uz podršku Ministarstva privrede i preduzetništva RS, održana diskusija o stanju javnih politika koje podržavaju inovacije u Bosni i Hercegovini. Uz razmjenu dobrih praksi iz regiona i naše zemlje, diskusija je rezultirala preporukama za unapređenje okvira politika za podršku malim i srednjim preduzećima. Zaključeno je da postoji prostor za unapređenje u oblasti inovacija, te da nadležna ministarstva uz podršku razvojnih agencija ulažu napore da olakšaju taj proces preduzetnicima.

“Dijalog o javnim politikama za inovacije“, organizirali su GIZ i OECD, u okviru projekta “Inovacije i digitalizacija malih i srednjih preduzeća u Bosni i Hercegovini/EU4DigitalSME“, kojeg sufinansiraju Evropska unija i vlada SR Njemačke.

Događaj je otvorio Donald Prohaska, zamjenik voditelja projekta i viši savjetnik u GIZ-u. Prohaska je govorio o zajedničkim aktivnostima sa partnerima iz relevantnih domaćih institucija u domenu unapređenja okvira politika za podršku malim i srednjim preduzećima, te naglasio da je projektna podrška usaglašena sa nalazima i preporukama posljednje analize kvalitete implementacije EU Akta o malom biznisu (SBA) u našoj zemlji, datim u OECD Indeksu politika za MSP za zemlje Zapadnog Balkana i Turske za 2022. godinu.

“Jedna od preporuka u vezi sa unapređenjem stanja u oblasti inovacija odnosi se na potrebu za harmonizacijom strateških prioriteta u ovoj oblasti i koordinisanom pristupu u izradi politika za inovacije. Upravo ova preporuka je i osnovni razlog zbog kojeg zajedno sa OECD-om dajemo podršku u kreiranju platformi koje omogućavaju viši nivo komunikacije i koordinacije između relevantnih aktera u takozvanom Inovacionom eko-sistemu, te u konačnici vode ka kvalitetnijim politikama u oblasti inovacija”, poručio je Prohaska, koji je istaknuo da je osim u oblasti inovacija potrebno djelovati i u drugim oblastima pomenutim u izvještaju.

Ključni izazovi, kao što je nedovoljan nivo aktivnosti naučno-tehnološke aktivnosti predstavljaju prepreku inovacijskim javnim politikama. S druge strane, jačanje inovacijskog sistema je od ključne važnosti za budući ekonomski prosperitet kako entiteta, tako i čitave države, kao i njenog pristupanja Evropskoj Uniji.

Primjeri dobre prakse u regionu i zemlji

Milena Kostadinović, operativni menadžer u Fondu za inovacionu djelatnost Republike Srbije, istaknula je je da za razvoj tehnološkog preduzetništva inovacije mogu doći iz svih oblasti istraživanja i razvoja. Kostadinović je predstavila primjere dobre prakse iz Fonda za inovacionu djelatnost kao što su: uvođenje programa podrške, dobro upravljanje i transparentnost u dizajniranju i sprovođenju politika i programa podrške, korištenje stručnih komisija za selekciju, sektorski pristup pri koncipiranju programa podrške inovacijama i uključivanje dijaspore kao dodatnog izvora finansijske i stručne podrške.

Jedan od zaključaka diskusije je postoji manjak razmjene iskustava između privatnog i javnog sektora što je vodeća prepreka za razvijanje biznisa i projekata. Iako kompanije i biznisi nisu dovoljno informisani o inicijativama nadležnih ministarstava koje podržavaju razvijanje inovacija i inovacijskih projekata, postoje primjeri dobre prakse iz naše zemlje. Kompanija Elas Metalexpert je uprkos izazovima i preprekama uvela inovacijsku organizacijsku kulturu i proizvela inovativan, multifunkcionalan uređaj Explorer, prilagođen za upotrebu licima sa invalditetom.

Sanja Knežević, koja je vodila projekte razvoja inovativnog rješenja u kompaniji Elas Metalexpert, istaknula je da se privatni sektor u BiH suočava sa brojnim teškoćama po pitanju inovacija, poput izloženosti riziku isplativosti investicije, otežanom pristupu znanju, te ograničenim finansijskim mogućnostima. Ipak, kako je kazala, Ministarstvo privrede i preduzetništva, Privredna komora, kao i razvojne agencije (EDA, RARS, CIDEA) ulažu značajne napore da olakšaju privrednicima proces uvođenja inovacija.

“Smatram da ima prostora za napredak u domenu povezivanja inovativnih startupa sa preduzećima kojima su potrebna njihova specifična znanja i usluge”, zaključila je Sanja Knežević.

Diskusija o javnim politikama je jedna u nizu od četiri koje organiziraju GIZ i Regionalni program Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD) za jugoistočnu Evropu.

Projekat ”Inovacije i digitalizacija malih i srednjih preduzeća u Bosni i Hercegovini” koji uključuje i projekat EU4DigitalSME stvara povoljno okruženje za mala i srednja poduzeća (MSP) kako bi uspješno provodila digitalizaciju i inovacijske transformacije. Kroz pristup inovativnim tehnologijama, vještinama i uslugama projekat podržava stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za tehnološku transformaciju MSP i start-up kompanija u konkurentnim sektorima.  Projekat ”EU4DigitalSME” je vrijedan 6,1 miliona eura, pri čemu je EU alocirala 5 miliona eura, a Savezna Republika Njemačka 1,1 milion eura. EU4DigitalSME zajedno sa projektom ”Go Digital in Bosnia and Herzegovina” je dio većeg programa EU4SMEs za digitalnu transformaciju MSP koji Evropska unija finansira sa 14 miliona eura.

Banjaluka.com