Špijunska oprema dostupna na svakom ćošku za male pare

U Srbiji svako svakoga može da prisluškuje, ukoliko ima novca za adekvatnu opremu. Stoga ne treba da čudi činjenica da ni predsjednik Srbije Tomislav Nikolić ne može da otkrije ko ga i zbog čega sluša, što je i saopštio u nedavnom intervjuu. Ova oblast je kod nas potpuno neuređena, a oprema za praćenje komunikacija može se kupiti na svakom koraku, pa čak i na buvljaku.

BUBICE – Ako predsjednik države ne može da pronađe i kazni one koji ga tajno prisluškuju, a u to je siguran, šta onda mogu da očekuju obični smrtnici.

– Ne postoji ograničenje uvoza i korišćenja špijunske opreme. Na internetu, ali i u prodavnicama u Beogradu, moguće je kupiti uređaje za prisluškivanje, a da ne morate da pokažete ni ličnu kartu, niti da objasnite zbog čega vam ta oprema treba i šta ćete s njom da radite. U Srbiji možete i na buvljaku da kupite uređaje za snimanje razgovora, koje prošvercuju iz inostranstva, gde je upotreba takve opreme najstrože zabranjena – objašnjava za “24 sata” kriminolog Igor Pešić.

On dodaje da je zakonom prisluškivanje, odnosno nelegalno snimanje, potpuno zabranjeno. Međutim, uz posebne dozvole, u Srbiji pravo da prisluškuju imaju: Bezbjednosno-informativna agencija, Vojnobezbjednosna agencija, Vojnoobavještajna agencija, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala i MUP, ali i oni samo po nalogu suda.

– Snimci koji su napravljeni bez dozvole nisu validni pred sudom, šta god da se na njima nalazi i koliko god da je očigledna nečija krivica. Sud ima pravo da zatraži snimanje u dva slučaja: zbog vođenja krivičnog postupka i u slučaju zaštite državne bezbednosti – ističe Pešić.

Povjerenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je sprovodio nadzor nad jednim domaćim mobilnim operaterom i došao do podatka da su službe bezbjednosti i policije samo tokom jedne godine 272.000 puta pristupile snimcima telefonskih razgovora. One su tako prekršile Ustav, koji garantuje tajnost komunikacija, ali za to niko nikada nije kažnjen.

U jednoj od prodavnica sa špijunskom opremom u Beogradu ističu da su im klijenti uglavnom vlasnici privatnih firmi i ljubomorni supružnici.

– Najviše se kupuju satovi sa kamerom i diktafonom, ali i softver koji se instalira na mobilni telefon i putem koga se prikupljaju podaci, a da vlasnik toga nije ni svjestan.

– 111.436 listinga izvađeno je za potrebe BIA i MUP od 2006. do 2012.

– 77.235 “mjera potpune kontrole” telefonskih i internet komunikacija primjenjeno je od 2006. do 2012.

Produžni kabl sa prisluškivačem: 15.000 dinara

Namjenjen za dugoročno prisluškivanje prostorije. Aktivira se glasom. Neograničenog je dometa i ima slot za SIM karticu. Ima specijalan mikrofilter koji neutrališe šumove.

Miš sa prisluškivačem: 8.800 dinara

Neograničenog dometa, visoke osjetljivosti, može pokriti do 100 kvadrata, malih je dimenzija i sakriven u mišu sa stalnim napajanjem. Postoji i USB prisluškivač koji košta 8.900 dinara i koji izgleda kao i svaki USB uređaj.

GSM prisluškivač: 11.400 dinara

Špijun-bubica omogućava audio-nadzor sa bilo koje tačke na svijetu, samo je potrebna pokrivenost GSM signalom. U aparat se stavi kartica mobilnog telefona, koju onaj ko prisluškuje pozove i aktivira bubicu.

Ko u Srbiji ima pravo da prisluškuje

Bezbjednosno-informativna agencija (BIA)

Vojnobezbjednosna agencija (VBA)

Vojnoobavještajna agencija (VOA)

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK)

MUP po nalogu suda

Izvor: 24sata.rs