Nude glas za tri kile teletine!

Birači se putem oglasa na internetu sami nude partijama i kandidatima, a za svoje usluge traže 50 KM, pun rezervoar ili tri kilograma teletine.

Glas u BiH može da se kupi za tri kilograma teletine ili pun rezervoar! Birači se sami nude partijama i kandidatima i putem oglasa na internetu za svoje usluge traže 50 KM, ističući da je sve zakonito, na šta ne reaguje ni Centralna izborna komisija, čiji predstavnici tvrde da oni mogu da preduzmu mjere tek kada dobiju prijavu, koju mogu da proslijede tužilaštvu.

Dok traje rasprava o tome ko treba da reaguje na pojavu kojom se ismijava izborni proces i potkopavaju temelji demokratije, oglašivači i dalje zatrpavaju internet svojim ponudama, piše “Press RS”.

Ti oglasi se po pravilu veoma brzo uklanjaju, ali ne ostaju neprimijećeni, što učesnicima izbora omogućava da stupe u kontakt sa prodavcima glasova.

Doduše, još nije poznato da li je neko od onih koji glas nude za bagatelu uspio da utrapi “robu”, koja se ne prodaje samo za novac, već može i da se trampi. Čak i za drva! Ovakva ponuda osvanula je na poznatom oglasnom internet portalu Pik.ba. Oglašivač je odmah objasnio da su mu drva potrebna “jer će zima biti duga ako pobijedi SDA”. U njegovom slučaju transakcija “glas za ogrev” samo je rezervna opcija pošto po prvoj varijanti biračko pravo prodaje za 200 maraka.

Cijena drugog oglašivača mnogo je pristupačnija, jer on za glas traži samo 50 maraka. Ovaj građanin tvrdi da je iz Banjaluke, a oglas je postavljen pod naslovom “glas za stranku i kandidata po vašem izboru”. Ovog “birača” uopšte ne zanima to što će on za glas moći da kupi oko tri kilograma teletine ili 20 litara benzina, dok će oni koji pristanu da mu plate tu cijenu u slučaju pobjede raspolagati stotinama miliona KM.

Međutim, postoje i prodavci kod kojih cijena glasa može da se utvrdi “po dogovoru”. “Ako ti je do pozicije stalo, vremena je ostalo malo. Poruku pošalji, cijenu navedi. Ljudi smo, dogovorićemo se. Usluga i diskrecija zagarantovani. Sve po zakonu”, navodi se u tekstu jednog oglasa.

U Centralnoj izbornoj komisiji BiH kažu da je ova institucija nadležna samo za ponašanje političkih subjekata u kampanji i da Izborni zakon BiH ne dozvoljava partijama i njihovim pristalicama da nude novac i druge materijalne usluge u zamjenu za glas.

“Zabranjeno je obećavati novčane i druge nagrade u zamjenu za glas, kao što je zabranjeno nagovarati nekoga da glasa ako na to nema pravo. Kada je u pitanju ponuda građana da svoj glas nude za novac, tim stvarima bi trebalo da se bave tužilaštva. Ako dobijemo neku prijavu tog tipa proslijedićemo je nadležnom tužilaštvu”, navode u CIK-u.

Analitičarka Tanja Topić kaže da oglasi na internetu mogu da se posmatraju i kao pokušaj pojedinaca da ukažu na paradokse u izbornom sistemu BiH.

“Možda prodaja glasa nije stvarna namjera tog oglašivača, već je poruka nešto sasvim drugo. S druge strane, primjeri iz prakse pokazuju da se za mnogo manje novca od 50 ili 200 maraka glasovi kupuju na svim stranama, i to na legitiman način. Mimo očiju javnosti ima mnogo više trgovine, pa se glasovi prodaju za rezervoar goriva i plaćanje drugih računa. Sve se na kraju svodi na klasičan biznis i trgovinu, čime je, na neki način, ugrožena i demokratija”, upozorava Topićeva.

Nosilac kandidatske liste PDP-a za Skupštinu Grada Banjaluka Branislav Borenović kaže da se na terenu uopšte nije susretao sa ponudama građana, koji su tražili novac u zamjenu za glas i vjeruje da su oglasi na internetu pojedinačni slučajevi.

“Ako to postane masovna pojava onda ćemo se naći u pravom političkom blatu jer će sve više ljudi biti spremno da za male pare i sitnu uslugu prodaju svoj glas kako bi neko dobio četiri godine vlasti. Nadam se da su to izolovani, satirični potezi pojedinaca, ali svjedoci smo da je mnogo ljudi u današnjem izvitoperenom društvu prisiljeno da na taj način traži novčanu pomoć”, kaže Borenović.

On naglašava da je svako nosilac svoje izborne volje i da ima pravo da razmišlja o tome šta je najbolje za njega.

“Ako je građanin spreman da proda glas, to je stvar pojedinca. Međutim, ljudi ne razmišljaju o tome da za tričavih 50 ili 200 maraka nekome daju mogućnost da, na primjer u Banjaluci, u toku četiri godine upravlja sa 800 miliona maraka, ali to je stvar volje tih birača. Problem je ako neko želi da falsifikuje ili zloupotrebi tu volju, odnosno da ukrade glas građaninu i glasa u njegovo ime ili poništi njegov glas. To je najveća katastrofa u izbornom procesu, a nisu rijetki slučajevi da se to dešavalo, i to ne samo u Banjaluci”, tvrdi Borenović.

Izvor: Mondo