Mnogo firmi u igri: Ko će kontrolisati naftno blago Venecuele?

Hapšenje predsjednika Venecuele Nikolasa Madura tokom vikenda ponovo je otvorilo pitanja kontrole nad naftnim sektorom južnoameričke zemlje, a investitori moraju da procijene ko će upravljati proizvodnjom i izvozom venecuelanske nafte i da li je moguć oporavak naftne industrije u zemlji.

Za sada, formalna kontrola ostaje u rukama državne kompanije PDVSA, koja upravlja većinom proizvodnje i rezervi u Venecueli, dok strane kompanije posluju kroz partnerstva.

Američki Ševron ima najznačajnije prisustvo kroz zajedničke projekte sa PDVSA, dok su ruske i kineske firme takođe prisutne, ali bez većinskog uticaja, prenosi CNBC.

Akcije Ševrona su danas u trgovini pred otvaranje berzi porasle za 6,5 odsto, a kompanije Ekson mobajl za 3,2 odsto.

Venecuela je nacionalizovala naftnu industriju sedamdesetih godina prošlog vijeka, a proizvodnja je vrhunac dostigla 1997. godine sa oko 3,5 miliona barela dnevno, prenosi Tanjug.

Od tada je pala na procijenjenih 950.000 barela dnevno, od čega se oko 550.000 barela izvozi, što značajno ograničava njen kratkoročni uticaj na globalno tržište.

Analitičari upozoravaju da bi eventualna promjena režima u Karakasu mogla privremeno da poremeti izvoz, jer bi nejasnoće oko upravljanja i plaćanja mogle da dovedu do zastoja u isporukama.

Američki pritisak

Dodatni pritisak dolazi od američkih sankcija na takozvanu “flotu tankera u sjenci”, što je već natjeralo Venecuelu da smanji proizvodnju.

Uprkos političkom šoku, neposredni rizik po globalno snabdijevanje ocijenjuje se kao ograničen.

Ševron trenutno izvozi oko 150.000 barela nafte iz Venecuele dnevno, što bi moglo da ublaži kratkoročne poremećaje, dok analitičari procjenjuju da bi geopolitička neizvijesnost mogla da doda oko tri dolara po barelu kao kratkoročnu premiju rizika.

Dugoročno gledano, značaj Venecuele leži u njenoj teškoj i sumpornoj nafti, koja je posebno tražena u složenim rafinerijama, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama.

Složene rafinerije su napredne rafinerije koje mogu da prerađuju naftu nižeg kvaliteta i da je pretvore u skuplja kvalitetna goriva.

Postoji mogućnost da se vlast u Venecueli promijeni, a sankcije ublaže, ali čak i u tom slučaju bi oporavak naftne industrije u južnoameričkoj zemlji zahtijevao velika ulaganja.

Trampov plan

Plan administracije Donalda Trampa da Vašington obnovi venecuelansku naftnu industriju analitičari procjenjuju kao dugoročan i visokorizičan poduhvat, čija bi realizacija mogla da traje godinama i da košta više od 100 milijardi dolara, navodi Blumberg u analizi.

Venecuela raspolaže najvećim potvrđenim rezervama nafte na svijetu, ali naftna infrastruktura je, nakon godina korupcije, nedostatka ulaganja, požara i krađa, u velikoj mjeri devastirana, što čini oporavak izuzetno složenim.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da očekuje snažno interesovanje naftnih kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama za venecuelansku tešku naftu, koja je ključna za rafinerije na obali Meksičkog zaliva.

Politička nesigurnost u Venecueli predstavlja značajnu prepreku da nafta iz ove države igra značajniju ulogu na globalnom tržištu, a eksperti upozoravaju da bi kompanije poput Ševrona i Ekson mobajla zahtijevale jasne garancije političke stabilnosti prije nego što se odluče na velika ulaganja, zaključuju američki analitičari.

Izvor: Nezavisne