Instruktor zavođenja Petar Vagić: Nisu žene krive što su muškarci loši zavodnici

Petar Vagić je instruktor zavođenja i harizmatične komunikacije. Možda zvuči pomalo čudno, ali njegov je posao krajnje jednostavan i neodoljiv – pomaže muškarcima da lakše savladaju tehnike kojima će osvojiti svaku ženu koja ih oduševi.

Jednostavnije vjerovatno zvuči nego što je u praksi, ali upravo u njegovoj školi harizmatične komunikacije u Beogradu polaznici uče kako da postanu bolji zavodnici.

“Polaznici uvežbavaju tehnike u trening prostorijama, a posle idemo na teren gde to primenjuju, da vidim kako to oni rade i gde im sugerišem kako to mogu da unaprede”, pojašnjava Vagić.

Vagić govori i o igri zavođenja, “krivici” žena, beznadežnim slučajevima, ali i o tome zašto kuguarke vole “mlado meso” te kako vratiti staru ljubav.

Kako ste se uopšte zainteresovali za zanimanje trenera zavodničke vještina i harizmatične komunikacije – gledajući druge ili možda i sebe?

Za celu priču sam se zainteresovao da bih sebi pomogao. Bio sam izrazito loš sa ženama, dosta sam eksperimentisao, isprobavao mnoge stvari na terenu, uviđao šta funkcioniše, a šta ne, i to je godinama trajalo, kada sam odlučio da “izguram” tu priču. E sad, to je i najteži put – metoda pokušaja i greške. Imao sam sreću da dođem do američkog instruktora zavođenja Karlosa Zume i kroz rad sa njim uspeo sam da za nekoliko dana napredujem mnogo više nego za sve prethodne godine. S obzirom na to da su i on i njegovi saradnici bili fascinirani mojim napretkom, počeli su da me ubeđuju da se počenem tim baviti. Govorili su da im treba čovek za Evropu. Tad imao sasvim drugačije planove, ali sam nakon mesec i po uveravanja popustio, prvenstveno iz želje da ta znanja zavodničke komunikacije, koja su i meni promenila život, prenesem na druge. Tako je došlo do nastanka škole harizmatične komunikacije, u kojoj muškarci sa našeg podneblja mogu da usavršavaju sebe na tom planu.

Znači li to, s obzirom na to da je isplivao i takav poziv, da su ovdašnji muškarci slabi zavodnici ili da ne komuniciraju dovoljno dobro sa ženama?

S obzirom na to da u proučavanju ovih veština kasnimo nekih 20-30 godina za Zapadom, to možda znači da su naši muškarci bolji do Zapadnjaka, jer, eto njima je pre zatrebalo! Šalu na stranu, ta je situacija slična svuda, prosto ima muškaraca koji su manje ili više uspešni i svako od njih sebi treba da postavi pitanje da li je zadovoljan svojim ljubavnim životom, da realno pogleda na sebe, skine maske, sva ona opravdanja i izgovore i ako utvrdi da nije zadovoljan, treba da uradi nešto, da to popravi.

Ko su i odakle najčešće polaznici Škole zavođenja i kada Vam se obrate, šta navode kao osnovni problem zbog kojeg žele da steknu nova znanja?

Ranije, dok sam sarađivao sa strancima, ceo svet je bio tu, imao sam polaznike i iz nekih egzotičnih mesta, tipa Havaji. Sada, kad sam se fokusirao na ovo podneblje, učenici su iz svih republika bivše Jugoslavije. Tako je, recimo, tokom treninga koji smo letos držali u Vrnjačkoj Banji bio jedan sjajan momak iz Slovenije. Dosta ljudi me kontaktira iz Hrvatske, iz BiH, da ne pričam iz cele Srbije. Na treninzima koje tokom cele godine držim u Beogradu uvek su prisutni ljudi iz cele Srbije.

Šta podrazumijeva Vaš “trening”, koliko on traje i koliko je u tom procesu važna simbioza teorije i prakse?

Postoje različiti programi, jer različitim muškarcima trebaju različite stvari. Tokom treninga utvrdimo koje su im slabe strane, i obratno, pa se fokusiramo na to. Najkraći vid treninga su “skype konsultacije”, gdje se konsultujemo nekih 30 minuta, to je neka polazna tačka. Kasnije postoje jednodnevni programi, koji su sažeti i bave se konkretnim segmentom zavodničkih veština, pa do sveobuhvatnih tromesečnih treninga. Naravno, postoje i individualni treninzi za ljude koji žele da im se programi prilagode i da sve vreme trener bude posvećen samo njima. Tako da postoji široka paleta programa.

Kako polaznici savladavaju praktični dio nastave s obzirom na to da je u praksi to sve, moglo bi se reći, mnogo lakše?

U NLP školi zavođenja praksa je ključna stvar. Kod nas dolaze ljudi koji žele da postignu rezultat i retko kad, možda čak nijedan polaznik nije došao čisto informativno, tako da su rezultati u praktičnom životu vrlo važni. Što se prakse tiče, ne ograničavamo se samo na izlaske, noćne klubove, već ono što je dodatna specifičnost ovog metoda, učimo muškarce kako da u svakodnevnim situacijama na privlačan, harizmatičan način upoznaju, pa čak i u prolazu na ulici, ženu, jer nikad se ne zna kada će naići ta devojka, ta žena koja će muškarca oboriti s nogu.

“Ocjenjujete” li ih, dobijaju li neku potvrdu ili diplomu o uspješno savladanoj obuci iz zavođenja, ili se to svede na ličnu satisfakciju?

Ljudi kod nas dolaze zbog rezultata i žele da bolje ovladaju igrama zavođenja i kako da sebe bolje predstave u što boljem svetlu, da ih žene vide kao zavodljive, harizmatične i privlane muškarce. Sve to dovodi do toga da unaprede svoj ljubavni život, da ostvare sa ženama sve što žele, sve što zaslužuju, tako da je to ta neka nagrada s kojom muškarci odlaze sa naših treninga.

Igra zavođenja često je sve samo ne igra, pojedinima to mnogo teže ide. Šta preporučujete onima koji nisu Don Žuani po rođenju?

Ne postoje ljudi koji su po rođenju Don Žuani, to je velika zabluda, postoje samo oni koji po rođenju nisu na ovako organizovan način učili zavođenje, nego su tokom odrastanja kupili, da kažem, cake i trikove od ljudi iz svog okruženja koji su bili izrazito dobri sa ženama. Uglavnom, zavođenje se svodi na vještine harizmatične komunikacije, a pošto se svaka veština uči i vežba, muškarac treba da postane majstor te igre. Evo da uzmemo za primer dve bebe – jedna se rodila kao izrazit talenat za fudbal, ali je celog života trenirala plivanje, a druga beba, koja uopšte nije talentovana za fudbal je isti trenirala šest puta sedmično – ko će bolje igrati fudbal?! Isto je i ovde, sve je stvar treniranja, uvežbavanja i da čovek savlada tehnike zavodničke, harizmatične komunikacije.

Javljaju li Vam se ponekad oni koje ste obučili da budu vispreniji u toj igri žaleći se da im ista i dalje, u praksi, baš i ne polazi za rukom?

Pošto sami trenizni uključuju praksu, već tokom njih vidimo kako to funkcioniše i šta još može da se unapređuje. Inače, jedan od principa po kojem funkcionišemo je da ne postoji neupeh, postoji samo iksustvo koje čoveku govori šta još može da unapredi i na čemu da radi. Tako da, kada momci usvoje određene principe pristupa, ali i alate za analizu nivoa svoje veštine, onda, dakle, ne postoji neuspeh, nego se ljudi samo dalje nadograđuju.

Koliko su žene u svemu tome “krive”?

Evo opet primer iz sporta – da li je, recimo, Barseloni kriv Real Madrid kad izgubi utakmicu? Ili im je kriv teren, trava, lopta… To su sve izgovori. Nema tu žene šta da budu krive, one su takve kakve jesu, muškarci ovakvi, priroda je sve to tako uredila, a kada muškarac postane majstor ove igre zavođenja, njemu žene ne da nisu krive, već on prosto uživa u njihovom društvu, tako da savetujem da ne treba tražiti krivca, već muškarci treba da se pozabave time, da postanu vešti, da nauče zavođenje.

Bilježite stotine učenika koji su uspješno usavršili vještine harizmatične komunikacije. U čemu je, po Vašem mišljenju, moć NLP zavođenja sistema?

Moć NLP zavođenja sistema leži na tri osnove. Prva, niko od nas ovde tu tehniku nije seo i izmislio, nego smo uzeli najbolje od najboljih, ono što već funkcioniše u realnom životu. Te tehnike se testiraju, dakle, drugi stub moći je test realnosti – pre nego što neka tehnika uđe u program, od strane trenera biva istestirana u realnim životnim okolnostima. Treći stub su sistematičnost i preciznost našeg sistema, bukvalno one stvari koje funkcionišu u komunikaciji sa ženama, a te nivoe komunikacije smo doveli skoro do forme matematičkih formula, do tog nivoa preciznosti, tako da se na taj način lako prenose na drugog, jer svaki muškarac može da ih nauči.

Ima li, ipak, “beznadežnih” slučajeva?

Ima beznadežnih slučajeva, i to su dve glavne kategorije. Prvi su ljudi koji lažu i zavaravaju sebe, a u suštini traže opravdanje u svim (ne)mogućim okolnostima, npr. sve su žene sponzoruše, žene su ovakve i onakve, u današnje vreme se ne cene prave vrednosti, teško je upoznati pravu ženu… Recimo, imao sam učenika koji je na početku treninga verovao da žene ne vole muškarce koji žive u predgrađu, već samo u centru grada. Na kraju, kada je ovladao ovim veštinama, i on se smejao tim stvarima kojima je sebe zavaravao na početku. Drugi su oni koji odustanu na svom putu razvoja i uspeha sa ženama. To su jedine dve kategorije! Dobra vest je da čim odluče da promene ove dve stvari, automatski prestaju da budu beznadežni slučajevi i postaju muškarci koji će uspeti sa ženama.

Koliko je težak ili, možda, zanimljiv posao instruktora zavođenja u smislu da su tehnike koje predlažete drugima primjenjive u Vašem životu?

Sve tehnike koje primenjujemo su oprobane i u privatnom životu, kako mom, tako i mojih instruktora. Dakle, ne primenjujemo ništa što već nije provereno. S druge strane, kod nas na treninge, osim muškaraca koji nisu zadovoljni svojom tehnikom zavođenja, dolaze i oni koje ja volim da nazivam “elita zavođenja”. Ne elita u smislu da su oni već savladali sve tehnike, već nemaju otpor u smislu da imaju nešto protiv toga da treba da uče zavođenje, spremni su za napredak, i stoga je trenerima zavođenja u suštini veoma lako, ali i zadovoljstvo da rade sa takvim ljudima.

Zanimljiva je i tema usamljenosti, doduše onima koji se tako osjećaju vjerovatno ni najmanje! Međutim, ljudi ponekad nisu svjesni da su sami upravo zbog sebe, odnosno svojih stavova i ponašanja. U čemu najčešće griješe?

Nažalost, ljudska je priroda da krivce traže u drugima ili u situaciji. To je nešto što sputava muškarce da postignu uspeh. Međutim, ne treba biti strog ni prema kome, ja znam, pre nego što sam na savladao ovo znanje, koliko je bilo teško, svako veče isprobavaš razne tehnike koje ti padaju na pamet, ali ništa ne daje rezultat, tako da nisu ti ljudi krivi što nemaju uspeh sa ženama, prosto nisu imali od koga da nauče. To je još jedna od stvari koja me pokrenula da pre sedam godina uđem u ovu priču i postanem trener zavođenja, da olakšam muškarcima da ta znanja savladaju na mnogo lakši i brži način.

Te osobe se, može se reći, kriju same od sebe, pa tako zavaravaju opet isključivo sebe. Kada je krajnje vrijeme da se istini pogleda u oči?

Što pre, to bolje. Što pre muškarac pogleda istini u oči, to manje gubi od svog života. Čim sam sebi prizna: “Nije ni u kom drugom problem, nije ni u meni, prosto nisam imao od koga da naučim, ali hajde od ovog momenta da preuzmem akciju, da izvučem iz sebe maksimum na tom planu i da iskažem svoje potencijale”, sve će krenuti nabolje.

Interesantna je i teorija po kojoj sve više mladih, uspješnih žena uživa u samoći. Smatrate li da je to tačno ili one jednostavno nisu naišle na nekoga s kim će igra zavođenja biti “posebna”?

Ne bih generalizovao, svaka osoba je za sebe. Možda ima onih koji uživaju u samoći, međutim, biologija i psihologija im baš ne idu u prilog. Mi smo društvena bića, znači, čovek nije rođen da bude sam, već deo neke zajednice, da ostvaruje kvalitetne kontakte sa ljudima oko sebe. Tako da mislim da je bolja opcija kada ljudi uživaju kroz ispunjujuće odnose sa drugima, da li je to kroz prijateljske, ljubav, ali generalno mislim da je bolje da imaju bogat društveni život. Ipak, ako neko voli mirniji život, da je orijentisan više na sebe, ima pravo na to, to je samo izbor te osobe.

Mnogo je i onih koji bi željeli da vrate staru ljubav. Kakvu im taktiku predlažete?

Prvo je pravilo – odlepite se od te ženske osobe, dakle to je to, šta je bilo, bilo je, ta veza više ne postoji, hajde da se okrenemo nekim drugim stvarima. Posle nekog vremena, hladne glave izanalizirajte koje su možda bile vaše greške, izvucite pouku i naučite lekciju iz tog iskustva, šta je to ono što možete da unapredite u svojoj harizmatičnoj komunikaciji, u svom kontaktu sa ženama. Zatim napravite plan kako da to i uradite, odnosno kako da postanete još kvalitetniji muškarac i zavodnik. Kada to uradite, kada sebe unapredite, videćete kako će ona vas da juri, zato što će ona, koliko god bili razdvojeni, uspeti da pokupi signele, da li su to vaši statusi na Facebooku, neki vaši zajednički prijatelji, prosto saznaće ona da ste vi počeli da imate još ispunjeniji i kvalitetniji život. Tako da je to recept koji mi preporučujemo za vraćanje bivše ljubavi.

Žene i “mlado meso”

Kuguarke su posebno “zanimljiv” dio populacije, čini se da se nikada kao danas toliko ne ističu razlika u godinama i sva njena “lica”. Zašto one u stvari vole “mlado meso”?

Iz nekih iskustava mojih učenika, kao i ličnih, ženama koje vole dosta mlađe muškarce je privlačna njihova mladost i sve ono što mladost nosi sa sobom. Po pravilu, mlađi muškarcu su raspoloženiji, više se zabavljaju, zabavnije je s njima, imaju dobro telo jer i dalje treniraju i obraćaju pažnju na to. Kao što stariji, uspešan muškarac zavede neku mlađu, privlačnu ženu, on je u svom društvu automatski veliki zavodnik, isto je tako i sa ženama. Ona koja, recimo, u četrdesetim zavede muškarca od, recimo 27 godina, to je jedan veliki trofej u tim ženskim pričama. Sve u svemu, mislim da se svodi na uzbuđenje i avanturu.

Tehnikom do ljubljenja

Tu su i svijetli primjeri početka “osvajanja”. Navedite neki koji je lako primjenjiv u svakodnevici?

Često je to muškarcima problem, upoznaju privlačnu ženu, dopadne im se, primete da ni ona nije ravnodušna, ali se onda pitaju kad povući sledeći potez. Kroz razgovor sa ženom, posle izvesnog vremena trebalo bi već da priča teče, da se zabavljate, smejete, u jednom momentu iskomentarišite njen parfem, recimo: “Jao, kako dobro mirišeš, koji ti je to parfem?” Kad ona kaže koji je, priđite i pomirišite. Onda se tu zadržite malo duže nego što je bilo potrebno za mirisanje i primetite kako reaguje. Ako se odalji, ako joj postane neprijatno, to je znak da još nije pravo vreme za ljubljenje. Međutim, ako joj prija kontakt, nastavite da mirišete i onda joj usnama lagano dodirnite vrat. Ako i dalje ne pokazuje otpor, polako pređite do obraza i onda joj rukom lagano okrenite glavu, pogledajte direktno u oči i poljubite.

Izvor: Nezavisne