Dinja, bogatstvo kalijuma čuva srce

Dinja sadrži izuzetno malo kalorija i masti, a njen plod sadrži 95 odsto vode, 1 procenat bjelančevina, 5,5 odsto šećera, 1 g biljnih vlakana, limunsku kiselinu…

Bogata je vitaminima kao što je karotin, vitamin B i vitamin C, a od minerala sadrži fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe, cink…

Zbog toga je, uz lubenicu, jedan od najboljih izbora za vrele ljetnje dane, ne samo u kriškama, već i kao baza za osvježavajuće sokove, frapee, i kao dodatak egzotičnim i ukusnim brusketima, uz kombinaciju sa nekim slanim namirnicama, poput pršuta.

Postoji više vrsta dinje, a kod nas su najzastupljenije one koje imaju narandžastu ili žutu unutrašnjost, kao i zelena, koja je nešto manja i poznata kao ananas-dinja.

Dinja je zdravija od lubenice

Bogatstvo u količini vitamina C nosi brojne koristi za naše zdravlje, posebno u smislu jačanja imuniteta, a visok nivo kalijuma u dinji važan je za pravilan rad srca.

Dinja sadrži čak tri puta više kalijuma nego lubenica.

Vitamin B pomaže u oslobađanju tijela od toksina, a bakar u regeneraciji kože.

Takođe, sadrži karotenoide – antioksidante koji pomažu u održavanju zdrave funkcije oka, i folate bez kojih nema normalnog razvoja naših ćelija.

U dinji ima i dosta vlakana i fitonutrijenata, a ima i nizak glikemijski indeks.

Za bolji vid i zdravlje očiju

Ako svakodnevno konzumirate dinju, to može da utiče na vaš bolji vid.

Vitamin C, zeaksantin i karotenoidi iz nje poboljšavaju vid i smanjuju rizik od katarakte i makularne degeneracije.

Takođe, ova jedinjenja su važna za zdravu kožu, jačaju naša tkiva u cjelini i podržavaju zdraviju funkciju mozga.

Sprečava dehidrataciju

Zbog visokog sadržaja i vode i elektrolita, dinja dobro uravnotežava njihov međusobni odnos.  Zaslužnaje za bolju hidrataciju tijela, što posebno ljeti utiče i na zadržavanje neophodnih eletrolita u organizmu.

Dobro reguliše nivo šećera u krvi

Dinja može da pomogne u pravilnom upravljanju dijabetesom jer ima nizak glikemijski indeks: 4 (četiri).

Nisko glikemijsko opterećenje znači i sprečavanje skoka šećera u krvi, stoga se preporučuje kao redovan dio ishrane osoba sa dijabetesom.

Zdravije srce i bolji pritisak

Sve dinje su prepune kalijuma koji pomaže opuštanju krvnih sudova i snižavanju krvnog pritiska.

Ovo je veoma važno dok traju visoke temperature budući da su srčani bolesnici i osobe sa visokim pritiskom u posebnom riziku.

Sprečava zatvor

Visok nivo dijetalnih vlakana od suštinske je važnosti za normalnu funkciju rada crijeva i bolje digestivno zdravlje u cjelini.

Vlakna naša crijeva čine dovoljno pokretljivim što utiče na bolje pražnjenje i rezultira redovnijom stolicom.

Pojačava i osnažuje imunitet

Kantalupe dinja je bogata fitonutrijentima koji jačaju imunitet i pomažu u borbi protiv brojnih bolesti.

Takođe imaju i antiinflamatorna svojstva, što je značajno u borbi protiv upala. Vitamin A takođe jača imunitet i podstiče proizvodnju bijelih krvnih zrnaca (leukocita).

Podrška u razvoju fetusa i korist u trudnoći
Folat u dinjama jedan je od najvažnijih hranljivih sastojaka koji su tokom trudnoće potrebni budućim mamama. Folati i folna kiselina, pored ostalog, učestvuju i u formiranju posteljice, koja snabdijeva bebu neophodnim nutrijentima.

Takođe, folati su bitni za formiranje crvenih krvnih zrnaca i održavanju cjelokupnog boljeg zdravlje majke i bebe.

Folati štite i od pojave malignih bolesti

Studije su pokazale značajnu ulogu ovih jedinjenja u prevenciji raka, kao i korist kada se daje u ranim fazama raka. Potrebno je još istraživanja kako bi se značajnije potvrdili antikancerogeni potencijali dinje.

Takođe, ima indicija da konzumiranje dinje usporava napredovanje artritisa i smanjuje rizik od pojave astme.

Za ljepšu kožu i protiv opadanja kose

Vitamini i mirerali iz dinje daju značajan doprinos ishrani kože i utiče na mogući gubitak kose, njeguju kožu i štite je od štetnih toksina. Utiču i na bolji rast kose kao i jačanje folikula dlake, uz hidriranje i jačanje kože tjemena.

Izvor: Nezavisne