Profesori učaureni, studenti odsječeni, rezultati mršavi

Zatvorena vrata kabineta profesora u terminima predviđenim za konsultacije i izostanak sa predavanja, česta su slika na fakultetima u Srbiji, a kako tvrde studenti to je jedan od glavnih razloga kasnije loše prolaznosti na ispitima.

Studenti na prestižnim svjetskim univerzitetima nemaju ovakve probleme. Mentorima se mogu obratiti kada god imaju poteškoće u radu, čak se motiviše da traže pomoć.

Primjera radi, svaki student na Kembridžu ima svog tutora, koji mu je dostupan bukvalno 24 sata, a komunikacija može biti lično, mejlom ili telefonom, kako studentima odgovara.

Ovakav način rada jedan je od razloga što je na Kembridžu prolaznost na ispitima dostigla 98 odsto, dok je, na primjer, na Univerzitetu u Beogradu na svakom desetom ispitu prolaznost manja od 30 odsto.

Na prestižnom britanskom univerzitetu studenti ne gube vrijeme da prijavljuju ispite, već im na kućnu adresu stiže pismo sa obavještenjem o ispitnim obavezama.

Član Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) Miša Živić objasnio je da sistem tutorstva nije razvijen u Srbiji, osim na doktorskim studijama gdje zakon to predviđa.

On u izjavi Tanjugu kaže i da je većina profesora u Srbiji angažovana na raznim drugim poslovima.

“Profesori imaju neke druge obaveze, većina njih ima poslove koje rade u praksi u okviru svoje naučne oblasti i to je glavni razlog zbog čega studentima nisu dostupni u pravoj mjeri”, naglasio je Živić.

On je dodao da je potrebno samo više dobre volje, jer ako ne mogu da budu fizički prisutni u kabinetima zbog obaveza, profesori bi mogli biti dostupniji za studente bar elektronskim putem.

Zivić je uvjeren da je upravo nedostupnost profesora uzrok loše prolaznosti studenata na ispitima.

“Od pristupa profesora dosta zavisi i motivisanost studenta. Onaj ko upiše fakultet čini to da bi se kasnije negdje zaposlio i da bi bio konkurentniji na tržištu. Potrebno je promijeniti model i pristup studentu i definisati kriterijume po kojima će se znati šta su krajnji dometi u savladavanju nekog predmeta, šta je tačno to što student mora da zna i koliki je procenat studenata koji to moraju da znaju na kraju godine”, objasnio je Živić.

Prema njegovim riječima, profesor u Srbiji će dobiti mjesečnu platu iako ispuni sve svoje obaveze ali i onda kad ih ne ispuni, dok se to u Americi i Engleskoj ne može dogoditi.

“Kod nas čak i kad profesor samo sjedi za katedrom pa i da ništa ne predaje, on će svoju platu dobiti, dok u Americi i Britaniji upravo finansijska strana stimuliše profesore da rade”, naveo je Živić.

I član odbora Organizacije srpskih studenata u inostranstvu Jovana Vuković, koja je završila Pravni fakultet u Engleskoj, potvrdila je da se u sistemu studiranja na zapadu o studentima vodi više računa.

“Tutori i profesori su veoma otvoreni za komunikaciju sa studentima i tu su da vam daju savjete za dalje školovanje, zaposlenje, pa čak i preporuke”, Vuković.

Prema njenim riječima, svaki student, osim tutora, za bilo koji problem u vezi sa ispitom može da kontaktira i profesora i konsultuje se sa njim.

“Svaki profesor jednom nedjeljno ima sat za konsultacije sa studentima, a ako ne uspijete da stignete baš tog dana, onda se sa njim dogovorite oko narednog termina”, objašnjava ona.

Profesori u Srbiji, međutim, većinom se oslanjaju na rad asistenata, a oni, kako tvrdi predsjednik SKONUS Danilo Jeremić, željni dokazivanja i sticanja višeg naučnog zvanja, više vremena posvećuju nauci, nego radu sa studentima.

“I u toj slagalici dolazi do zastoja… Postoji uljuljkanost mnogih profesora da studente ne doživljavaju kao svoje kolege. Taj odnos u budućnosti mora da se promijeni”, kazao je Jeremić.

On je dodao da na pojedinim fakultetima postoji višak profesora, takvih koji za školsku godinu ne održe ni jedno ili eventualno održe jedno predavanje i dodaje da ta praksa mora da se mijenja.

“Studenti praktično ne poznaju takvog profesora, nisu upoznati s njegovim kriterijumima i zahtjevima, a s druge strane njegova nezainteresovanost i nepripremljenost za rad odbija studente”, ukazao je Jeremić.

On je predložio da se na svim fakultetima kao obavezna mjera uvede ocjenjivanje profesora i da se donesu kriterijumi ko može biti redovan profesor, docent i asistent.

U daljem unapređenju asistenata u docente, docenata u profesore, kako kaže Jeremić, treba da se pitaju i studenti i da oni podrže nekog ko se kandiduje za veće naučno znanje.

“Onaj za koga anketa pokaže da nije dobro radio treba da ostane tu gdje je i da se narednih godina dokazuje”, smatra Jeremić.

Njegov kolega Živić dodaje da je problem i što se u izboru za viša naučna zvanja boduje samo naučni rad.

“Ipak ti profesori i pedagozi treba da imaju i znanje ali i kompetencije iz pedagogije, odnosno određene vještine u radu sa studentima”, napomenuo je Živić.

Koliko otvorenost i dostupnost profesora znači za komunikaciju objašnjava profesor Fakulteta organizacionih nauka Jovan Filipović, koji je studirao u Americi i kaže da je za studente veoma važno da imaju otvorenu i slobodnu komunikaciju sa profesorima.

“FON je uspio da sačuva akademsku neophodnost ili striktnost, da se oslobodi one tradicionalne rigidnosti, i time smo stvorili okruženje u kojem možemo da komuniciramo sa studentima, da ih čujemo i priužimo im ono što oni očekuju od nas. Ne znam da li je situacija na ostalim fakultetima takva, bilo bi dobro da jeste”, kazao je Tanjugu Filipović.

Prema njegovim riječima, profesori i studenti bi trebalo da se dogovore koji način komunikacije je najbolji za njih, da li su potrebe studenata da se lično sa njima dogovaraju, mejlom ili čak telefonom.

“Svi moji studenti imaju moj broj telefona, ja sam ih zamolio da ne pretjeruju baš sa korišćenjem, da to čine u situacijama u kojima je to zaista neophodno, ukoliko imaju neku dilemu u vezi termina ispita ili gradiva”, rekao je Filipović.

On takođe navodi da je je odnos profesora prema studentima u Americi bitno drugačiji nego u Srbiji, prije svega je znatno otvoreniji.

“Mene je iznenadilo kada sam kao mlad doktorant dolazio u kabinet profesora u Americi i pitao ga da li da zatvorim vrata. On mi je svaki put rekao da to ne činim, jer on time šalje poruku da su njegova vrata za sve studente otvorena”, naveo je Filipović.

Izvor: Nezavisne