Mladi Banjalučani osnovali grupu: Prevoz preko Fejsbuka

Nekoliko mladih entuzijasta iz Banjaluke pokrenulo je prije šest mjeseci grupu na Fejsbuku „Tražim-nudim prevoz“ koja već ima 6.500 članova i više od 700 oglasa.

Riječ je o projektu nazvanom „karpuling”, koji podrazumijeva mogućnost pronalaženja saputnika, bilo da „tražite ili nudite prevoz”. Sav posao je u tome da, u skladu sa pravilnikom ove Fejsbuk grupe, ostavite oglas sa destinacijama i datumom putovanja i sačekate da vam se javi neko ko je voljan da vam bude saputnik, bilo da vam je potreban prevoz ili imate viška mjesta u autu. Banjalučanka Bojana Ilić, inicijator i osnivač grupe, kaže da nije ni u snu očekivala da će nekoliko klikova mišem na Fejsbuku dovesti do tako velikog broja korisnika.

– Imam veliki broj prijatelja koji svakodnevno zbog posla ili privatno negdje putuju i htjela sam da ih okupim u grupu koju ću moći i sama da koristim. Na moje iznenađenje, grupa je za noć okupila 1.000 ljudi, a u kratkom roku i mnogo više. Morala sam da pozovem u pomoć nekoliko prijatelja koji mi pomažu oko administracije – kaže Ilićeva.

Jedan od administratora grupe je i Adnan Smajić, koji kaže da se projekat pokazao kao pun pogodak i da su svi zadovoljni jer grupa ima za cilj uštedu novca, sklapanje novih poznanstava i mogućnost putovanja na razne destinacije.

– Najočitija je ekonomska isplativost grupe, koja se ogleda u tome da su troškovi goriva pojedinca podijeljeni između svih putnika, što je daleko jeftinije od pojedinačnog putovanja kao i drugih vidova prevoza, a takođe je posebno pogodno za studente koji se vikendom vraćaju kući. Ovakva vrsta prevoza je daleko fleksibilnija od fiksnih redova vožnji autobusa i vozova, ostavlja mogućnost upoznavanja ljudi, a time je putovanje prijatnije. Ukoliko gledamo globalno, ekološki je prihvatljivije i doprinosi smanjenju gužvi – kaže Smajić, i dodaje da se Banjaluka izdvojila kao centar polazaka i dolazaka, a da se za šest mjeseci otkako grupa postoji putovalo širom zemlje, ali i Evrope.

– Unutar Republike Srpske najčešće relacije bile su prema Prijedoru, Gradišci, Doboju, Bijeljini i Trebinju, unutar BiH najčešće se išlo prema Sarajevu i Mostaru, a van BiH najzastupljeniji su bili Beograd, Novi Sad i Zagreb. Za vrijeme ljetnje sezone popularni su bili Budva, Herceg Novi, Dubrovnik, Makarska, a putovalo se i za Ljubljanu, Beč, Budimpeštu i Minhen. Mnogo je pozitivnih iskustava za vrijeme festivala, koncerata i utakmica, kada se članovi masovno organizuju – objašnjava Smajić. Kada su u pitanju bezbjednost putnika i potencijalne neugodnosti, Smajić tvrdi da ih do sada nije bilo.

– U početku je bilo skeptika koji su sumnjali u pouzdanost i bezbjednost, ali vremenom su uvidjeli da postoji daleko više pozitivnih strana ovog projekta. Nažalost, ne možemo da snosimo odgovornost za bezbjednost putnika, ali tu na scenu dolaze pogodnosti digitalnog doba pa ispod svakog postavljenog oglasa možete od nekoga da zatražite da vam potvrdi pouzdanost eventualnog saputnika i vrlo brzo se pronađu poznanici koji će vam dati preporuku. Opširnije možete da pročitate u pravilniku grupe.

Zahvaljujući tim mjerama, za šest mjeseci nije se dogodio nijedan slučaj ugrožavanja nečije bezbjednosti – tvrdi on.

Marina Savić kaže da je profil na Fejsbuku napravila samo zbog ove grupe.

– Napravila sam „profil za putovanja” jer sam vidjela ovu grupu i od marta sam putovala mnogo puta u razne gradove i nije me koštalo više od 10-ak maraka. Odlična prilika za studente, ali i za sve koji žele da uštede na prevozu – priča Marina.

Uskoro internet portal?

Administratori grupe razmišljaju da Fejsbuk grupu presele na internet portal, ali još ne znaju kada će do toga doći. Da su ovi mladi ljudi napravili pravu stvar ovim projektom, potvrđuje primer internet stranice „Karpuling svijet” u susjednoj Hrvatskoj, koja uspješno funkcioniše već nekoliko godina.

Dakić: Nije novo, samo je zaboravljeno!

Jedan od administratora grupe je i Tihomir Dakić, koji kaže da je „karpuling” sistem transporta u zapadnoj Evropi odavno poznat, ali i da to na našim prostorima nije ništa novo, već zaboravljeno i odbačeno.

– Osamdesetih godina moji roditelji znali su da povezu komšije do njihovog posla, a onda nastave vožnju na svoj posao. Sada ovakva navika nije popularna i ljudi se na neki način stide. Danas svako ko ima auto radije sam ide na posao. I na dužim relacijama je slično. Ljudi se boje da povezu neznanca. Strah polako nestaje kroz ovu Fejsbuk grupu. Ovaj način prevoza utiče na smanjenje aerozagađenja, ali i ekonomski utiče na život građana. Ako mogu drugi Evropljani, zašto bi nama bio problem – pita se Dakić.

Izvor: Nezavisne