Mislila je da je pronašla savršenog muža, a onda je otkrila njegovu mračnu stranu

Kada je Jelena Jovanović (29) upoznala svog, sada već bivšeg, supruga, djelovao joj je kao idealan muškarac za nju. Ona je tada bila u srednjim dvadesetim godinama, i nije mogla ni da sanja da će njen brižan, razuman i elokevantan dečko da se pretvori u sasvim drugu osobu čim su izgovorili sudbonosno “da”.

Svega par mjeseci nakon svadbe, Jelena je shvatila da je njen suprug kockar, da je zavistan od kladionice i spreman da da posljednji dinar iz kuće za tiket. To je na kraju i uradio, ali na samom početku je sve bilo sasvim drugačije.

“Tada, svakako, nije bilo nikakvih naznaka da nešto nije u redu. Sve je teklo veoma fino, lijepo i harmonično. Uvijek me je ostavljala bez daha činjenica da je on uvijek tako pun razumijevanja za sve, nesklon svađama i bilo kakvim konfrontacijama. Nerijetko sam se osjećala loše kada bih prigovorila nešto, jer je on uvijek bio tako smiren i staložen”, počinje svoju priču Jelena za “24 sata”.

Ali, kako kaže ova hrabra Beograđanka, kao da mu je sklapanje braka dalo zeleno svjetlo, on je polako počeo da otkriva svoje pravo lice. Malo po malo, počeo je da nestaje novac. Prvo je nestala kirija za stan.

“U našem skromnom, iznajmljenom stanu, kirija je pored takođe skromnih primanja bila najveći izdatak za koji se odvajalo odmah nakon plaćanja prethodne kirije. Naravno, nije odmah priznao da je novac za kiriju nestao u kladionici. Jedna od prvih rečenica, kojom vas napadnu kada ih suočite sa onim što su učinili jeste: ”Zar ja? Kako samo smiješ tako nešto da me pitaš?! Ti misliš da sam ja lud?!” da bi završili sa rečenicom ”Kladionica nije kockanje, to svi rade!”, prisjeća se ona.

Budući da se tek porodila i da je još uvijek bila u jako osjetljivom stanju, odlučila je da na prve signale zažmuri na jedno oko. Njen tek vjenčani suprug bio je spreman da je ostavi bukvalno bez ičega, maltene bez krova nad glavom, a strah od takve spoznaje može potpuno da parališe čovjeka. I zato je ostala, sačekala sa onom svima nama tako dobro poznatom nadom – možda će se popraviti. Možda će stvari postati bolje.

Ali nisu.

Muž je samo napravio pauzu, pa je ponovo nastavio po starom. Samo je ovog puta počeo sve dobro da krije, pa je prosto pretresanje veša prije pranja postajalo kao lov na tikete. Davao je razne sume, od 50 dinara do par hiljada, i nije planirao da stane. Možda i jeste, ali je zavisnost već uveliko uzela maha, kao što to obično biva. Kada je pokušala da ga suoči sa činjenicom da ima ozbiljan problem, dobila je reakciju tipičnu za zavisnike – negiranje.

Kladionica, kocka, kockanje, klađenje

“Kockari imaju takav mentalni sklop da će pokušati da prikriju ono što rade dokle god mogu. Ma koliko to nezamislivo izgledalo i bilo. Znaju da rade nešto što nema smisla, ali će pokušavati da istraju u tome. Mene je to uvijek ostavljalo bez teksta i u čudu, jer nisam mogla da vjerujem da je neko spreman da izmisli svakojake scenarije, ne bi li sakrio da je potrošio novac na kladionicu”, kaže sagovornica.

Brak nije dugo trajao, te je proteklo svega godinu dana od trenutka kada je Jelena shvatila u čemu je problem do konačnog razlaza. Ali to je bilo godinu dana pravog mučenja.

“U tih godinu dana on je postao neko drugi, natmuren, neveseo, ogorčen na život, a na neki sasvim mazohistički način, uživao je u klađenju i prikrivanju istog. U tih godinu dana, on je dosta vremenski bio odsutan. U jednom periodu je bio van zemlje, pokušavajući da zaradi ono što nije mogao ovdje, a tek tada, kada smo beba i ja ostale same, shvatila sam da smo zaista same. I da ja moram da skupim snagu i da se borim za nas dvije. Ništa nije zaradio, samo se zadužio te je to trebalo izmiriti. U takvom jednom nezdravom okruženju, gdje se novac krije i nestaje, gdje se laže i pretvara, dani izgledaju kao godine, nikad ne znate šta možete da očekujete, šta će se desiti, da li ćete imati dovoljno da namirite osnovne životne potrebe. Ta konstantna nelagoda sa kojom živite frustrira i potpuno obezvrjeđuje”, iskrena je Jelena.

U takvoj situaciji, ona je bila svjesna da joj je potrebna pomoć. Pošto njena porodica i prijatelji nisu znali za problem, odlučila je da se obrati njegovima. I dočekalo ju je neprijatno iznenađenje – oni su znali o čemu se radi, ali su ga u potpunosti podržavali. Kao što je slučaj u velikom broju slučajeva, kladionicu nisu smatrali zavisnošću niti ozbiljnim problemom, a činjenica da su Jelena i njena ćerkica jedva preživljavale jer je on sav novac tošio u kladionici nikoga nije zabrinjavala. Srećom, razumijevanje je pronašla kada se obratila svojoj porodici, a to joj je dalo snagu da konačno prelomi i ostavi ga.

To se desilo prije nepune dvije godine, jednog posebnog utorka. Kada je shvatila da je muž uzeo 350 dinara, poslednjih 350 dinara, koje je namijenila za ručak djetetu, i uplatio tiket, shvatila je da više ne može da trpi. Ona je o tome pisala na svom blogu TashOnLash.

“Upravo sam uhvatila sebe kako računam i brojim dane, nisam to uradila odavno. Taj utorak je bio tačka na i. Tada se desilo da je dijete ostalo bez ručka, da bi on otišao u kladionicu. Za mene i dijete je to bio presudni trenutak. Nisam ni u ludilu pomišljala da bi dotle išao. Ali, možda je i dobro što jeste, jer je takav postupak govorio milion riječi. Za mene i dijete je značio novi početak. Tako je i bilo. A mi smo sada sjajno. Oporavila sam se i fizički i psihički. Nevjerovatno je kako se ovakvi problemi odraze na tijelo. Zdravstveno sam bila gore nego ikad u tom periodu. Astma, od koje bolujem deceniju unazad, je tada bila u punom jeku i znatno se pogoršala. Srećom, sve je gotovo. Mir i zadovoljstvo koje sada imam i koji gradim sa svojom kćerkom ne bih mijenjala ni za šta na svijetu”, ističe ona.

Danas su te ružne stvari iza njih, a Jelena je ostala u kontaktu sa bivšim suprugom zbog ćerke. Viđaju se, kaže, ali i to sve zavisi od njegovog raspoloženja. Kad dobije u kladionici, srećan i raspoložen. Kad izgubi, ne javlja se. Ne postoji.

Ćerkica zna da tata ne živi sa njima, ali ne zna zašto. Razgovor o stanju u porodici tek slijedi, tek predstoji objašnjenje zašto tata ne dolazi češće da je vidi.

Ovo je, nažalost, problem s kojim se veliki broj žena u Srbiji suočava, a još je veći problem činejnica da ljudi kladionicu jednostavno ne prihvataju kao problem. To je normalno, kažu, obučan hobi. Ali nije. I, što je najgore, simptome je jako teško uočiti.

“Voljela bih da mogu da kažem ”na sledeće stavke obratite pažnju”, ali ne mogu. Kako ovdje pričamo o kockanju, prevashodno klađenju, za koje većina ljudi ne misli da je problem, teško je uočiti da li postoji problem. Posebno otežava činjenica da oni to kriju. Veoma podmuklo i vješto. Ono što bih mogla jeste da dam savjet ženama koje su se našle u istoj situaciji i ženama koje su odlučile da ostanu u takvoj situaciji zarad porodice. Nemojte biti žrtva, već pamet u glavu, stegnite zube i borite se za sebe, svoju djecu i bolje sutra, ma koliko ovo kliše i otrcano zvučalo, tako je. Jer bolje je bukvalno ispred vas, nalazi se za odluku dalje. Budite odlučne, vjerujte u sebe i ne dozvolite da vam iko govori kako je greota razoriti porodicu, jer porodica nije to što bi trebalo da bude, kad je jedan član sistematski uništava”, zaključuje ova hrabra mama iz Beograda.

Izvor: B92