Korupcija na našim fakultetima

11. April 2012.

Svaki četvrti student imao je lično iskustvo sa korupcijom na univerzitetima širom BiH, kako javnim tako i privatnim. Korupcija, u ovom smislu, odnosi se na razne elemente, ali se u većini slučajeva veže se za kupovinu, odnosno prodaju ispita.

Istraživanje percepcije korupcije u visokom obrazovanju u BiH koje je obavila agencija Transparency International Bosne i Hercegovine (TI BiH), pokazalo je da su studenti mnogo ozbiljnije shvatili problem korupcije nego profesori. Dok studenti smatraju da je korupcija veoma raširena pojava koja dominantno obilježava naše fakultete, profesori smatraju da je riječ o izolovanim slučajevima u kojima učestvuje relativno mali broj ljudi, te da korupcija nema veliki uticaj na kvalitet diplome i znanja.

Profesor dr Najil Kurtić, koji je zajedno sa TI BiH sproveo ovo istraživanje, kaže da se radi o veoma kompleksnoj temi koja još uvijek nije dovoljno izoštrena, te da je slika nekad kontradiktorna. Takođe je izrazio da veliki problem predstavlja sklonost ispitanika da kažu društveno očekivane odgovore.

“Imamo grupu koja smatra da su ozbiljne razmjere korupcije, a da to nije najvažniji problem univerziteta. Ja se slažem da su razmjere korupcije izuzetno velike na univerzitetu, ali da univerzitet ima uporedno bar još jedno deset podjednako važnih i teških problema koji u ovom momentu potkopavaju visoko obrazovanje u BiH. Druga grupa kaže da problem postoji, ali da u našem društvu ima mnogo korumpiranijih institucija. Treći kažu da je korupcija najveći problem na domaćim fakultetima, te da je ima mnogo više nego što se o njoj javno priča i nego što su na univerzitetima spremni da javno priznaju. A četvrta grupa kaže da je uglavnom riječ o sporadičnim slučajevima, da se uglavnom radi o istim, dobro poznatim nastavnicima, a studenti i ostali profesori im se ne suprostavljaju, što je po mom stvarna slika”, rekao je Profesor dr Najil Kurtić.

Prema mišljenju profesora dr Kurtića, korupcija na fakultetima je posljedica oskudnih resursa kojima raspolaže visoko obrazovanje.

“Na našim univerzitetima nemamo uslove da bi smo mogli dosljedno realizovati bolonjski koncept obrazovanja. On, kad bi se realizovao, onda zaista ni ispiti ne bi bili ovakvi kakvi jesu, sve bi bilo mnogo transparentnije.”

Studenti svoje uvjerenje o rasprostranjenosti korupcije u visokom obrazovanju temelje na ličnim iskustvima, te na iskustvima svojih prijatelja i na izvještavanju medija. Međutim, po pitanju krivaca za korupciju na fakultetima studenti priznaju da se krivica podjednako dijeli na njih i profesore, a profesori takođe smatraju da oni nose veliki dio odgovornosti. Što se tiče neefikasnosti u suzbijanju korupcije studenti najviše krive nadležna ministarstva za obrazovanje i pravosudne organe, dok osoblje odgovornost prenosi na upravljačke strukture univerziteta.

Razlikuju se i stavovi o štetnosti prisustva korupcije na univerzitetima. 36% studenata vjeruje da iza većine diploma ne stoji znanje, dok isti procenat osoblja smatra da to nije istina, te da je većina diploma zarađena na osnovu znanja.

Istraživanje je pokazalo da studenti osjećaju strah, zabrinutost i demotivisanost zbog prisutne korupcije. Međutim, veliki broj studenata bi pristao da kupi ispit kada ga ne bi mogao položiti na drugi način. Kada je u pitanju suzbijanje korupcije, studenti i osoblje preferiraju represivne mjere kao što je pisanje anonimnih prijava, računajući i na donošenje strožijih zakona i posljedica za one koji su odgovorni.

Potparol TI BiH, Ivana Korajlić, potvrdila je da su univerziteti pokazali malu spremnost da učestvuju u ovom istraživanju. Međutim, oni koji su pristali su pokazali visok stepen neupućenosti u konkretne propise, uključujući i propise na matičnim fakultetima, koji se odnose na korupciju. Istraživanje je pokazalo da je univerzitetsko osoblje slabo upoznato sa aktuelnim mjerama, što je zabrinjavajuće.

“Ogroman je nivo neznanja zaposlenih na univerzitetima o tome šta uopšte uređuje njihov posao i koja pravila bi trebali da poštuju. Takođe, postoji neznanje oko toga da li uopšte postoje aktivnosti na univerzitetu koje se sprovode za borbu protiv korupcije. Kada pogledamo koliko znaju o samim zakonima i strategijama koje su usvojene, velika većina je odgovarala sa ‘ne znam’. Dakle, oni ne znaju da li uopšte postoji strategija za borbu protiv korupcije, da li postoji Akcioni plan na nivou RS, da li postoji išta na nižim nivoima. Više od 60% je reklo da ne zna”, rekla je Ivana Korajlić.

Iako je većina radnika na univerzitetima rekla da postoji želja da se obračunaju sa korupcijom, istraživanje je pokazalo da postoji gotovo jednak broj onih koji nisu spremni za taj korak. Takođe, zabrinjavajuće je i to da je vrlo mali broj ispitanika dobio smjernice za primjenu antikorupcijskih mjera na svojim fakultetima, od Dekana fakulteta, Rektorata univerziteta ili kantonalnih ministarstava obrazovanja.

Kupi tehniku

Šta ti misliš o ovoj temi?