Više razloga za odlazak nego za ostanak: Rezultati ankete ispred Konzulata Slovenije u Banjaluci

Objavljeno: 1. 10. 2019 u 17:26h

Nesigurna budućnost, loša ekonomska situacija i bolje plaćen posao su najčeši razlozi zbog kojih građani iz BiH odlaze iz zemlje.

Ovo je pokazala anketa koju je u junu i julu ove godine sproveo Centar za demografska istraživanja iz Banjaluke ispred Konzulata Slovenije u Banjaluci.

Svaki deseti anketirani rekao je da su razlozi i politička situacija, korupcija, nedostatak pravne države i nemogućnost nalaženja posla. Znatno manji udio anketiranih smatra da su razlozi za iseljavanje porodični razlozi, napredovanje u karijeri i nastavak školovanja.

Predsjednik Centra za demografska pitanja, prof. dr Draško Marinković, kaže da je na postavljeno pitanje “Koji od navedenih faktora bi vas zadržali u mjestu u kojem trenutno živite” više od trećine anketiranih reklo “bolji kvalitet života”. Još trećina je odgovorila da je to “dobar posao”. Od ostalih faktora koji bi zadržali anketirane najdominantniji su: napredovanje u karijeri, porodični razlozi i riješeno stambeno pitanje.

Najviše anketiranih, njih više od 40 odsto, nalazi se u starosnom dobu između 20 i 29 godina, dok je prosječna starost svih anketiranih 31 godina.

Gotovo dvije trećine anketiranih su muškarci, više od polovine je u braku, a oko polovine ima djecu.

Prebivalište u Republici Srpskoj ima 60 odsto anketiranih, a ostatak od 40 odsto je sa teritorije Federacije BiH.

Najviše (13 odsto) anketiranih je sa prostora Bihaća, 11 odsto je iz Cazina, iz Banjaluke je 9 odsto, iz Prijedora 8 odsto, iz Bosanske Кrupe 6 odsto, po 5 odsto je iz Broda i Teslića, dok je 4 odsto iz Doboja.

Apsolutno najveći udio anketiranih (78 odsto) ima srednje obrazovanje, visoko obrazovanja ima 15 odsto, a osnovnu školu je završilo 7 odsto anketiranih. Dvije trećine anketiranih je nezaposleno, a stalni posao ima četvrtina anketiranih. Na pitanje o ocjeni kvaliteta života, oko polovine anketiranih kaže da je dobar, a svaki deseti anketirani kaže da im je kvalitet života loš.

Predsjednik Centra za demografska istraživanja Draško Marinković, koji je profesor Demografije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Banjaluci, kaže da treba istaći da je u ovoj anketi bio veoma izražen problem prikupljanja podataka, jer se anketiranje moglo obaviti samo ponedjeljkom, srijedom i četvrtkom. Malo je onih koji su bili raspoloženi da sarađuju i popune anketni upitnik.

“U toku jednog dana broj anketiranih je u procentualnom iznosu bio između 10-15 odsto prisutnih” – objašnjava Marinković.

Zato je uzorak anketiranih od 130 osoba.

Centar za demografska istraživanja iz Banjaluke je u toku ove godine proveo još dva anketna istraživanja. Jedno istraživanje je obavljeno u sklopu naučno-istraživačkog projekta „Fertilni kapacitet i stavovi o planiranju porodice porodilja UКC RS Banjaluka“, a dva u sklopu projekta „Demografski razvoj i populaciona politika Republike Srpske – analiza stanja i prijedlog mjera“.

“Anketna istraživanja su sprovedena na reprezentativnim uzorcima, pa njihove rezultate možemo smatrati veoma pouzdanim za donošenje konačnih stavova i preporuka za buduće sprovođenje pronatalitenih mjera u populacionoj politici Republike Srpske” – kaže Marinković.

Anketa za porodilju o fertilnom kapacitetu i stavovima o planiranju porodice sprovedena je na uzorku većem od 500 porodilja u mjesecu martu i aprilu 2019. godine. Prvi dio anketnih upitnika popunjavale su porodilje koje su se tek porodile na Кlinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra u Banjaluci, a drugi dio anketnog istraživanja popunjavale su porodilje koje su svoju djecu dovodile u Savjetovalište za novorođenčad i dojenčad Doma zdravlja u Banjaluci.

Anketa za zaposlene žene mlađe od 50 godina u svrhu analize stavova o usklađivanju rada i roditeljstva sprovedena je na uzorku većem od 1.000 anketiranih zaposlenih žene u junu i julu 2019. godine. Anketiranje je sprovedeno na području banjalučke regije u državnom i privatnom sektoru u više od 40 različitih institucija, organizacija, zavoda, privrednih subjekata i uslužno-zanatskih i preduzetničkih radnji.

Centar za demografska istraživanja će sredninom novembra zvanično objaviti prezentaciju svih anketnih istraživanja.

Izvor: Srpskainfo/ Tijana Grujić/ Foto: Siniša Pašalić

Facebook Twitter Preporuči na Viberu
Kopirati

2 komentara

Sakrij sve komentare

Prikaži komentare

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Banjaluka.com. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Banjaluka.com zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Banjaluka.com nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac takođe prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

Šta mislite o ovoj temi?

Komentari na clanak: Više razloga za odlazak nego za ostanak: Rezultati ankete ispred Konzulata Slovenije u Banjaluci

  1. Mirko

    Ajd sad da nista ne radimo i da se zalimo na drzavu sto nam nije dala posao, stan auto, hranu itd. Ovdje se treba izboriti za to, i treba da imas mozak a najvise radnu disciplinu, i plus da postujes sebe a ne da radis za 500KM. A takvih je 90% ovde na ovoj slici.
    I bolje im je da odu u sloveniju nisu oni za ovde. Ja ovde svakodnevno radim po 10-14h zaradjujem dovoljno za lijep zivot i dovoljno mi je sto me drzava ne pritisce da placam razne takse i poreze kao sto bi to uradile mnoge zemlje EU. Sve dok je tako mene ne zanima ko je na vlasti itd. Lijep pozdrav

    Prikaži/sakrij komentare

    Prijavi komentar

    Spam
    Reklama
    Vrijeđanje

    • Васкрсија, Бања Лука, Република Српска

      Какав ти је живот ако сваки дан радиш сати??? Лијеп??? Боже сачувај!

      Prikaži/sakrij komentare

      Prijavi komentar

      Spam
      Reklama
      Vrijeđanje

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!

Promo

Copyright. Sva prava zadržana. Dozvoljeno preuzimanje sadržaja isključivo uz navođenje linka prema stranici sa koje je sadržaj preuzet.