Promjene u planiranju javnih finansija: Za nove kredite treba isplanirati i buduće budžete

Aktuelna administacija planira uvesti novinu kada su u pitanju gradske finansije, a to je da do kraja iduće godine projektuju i planiraju budžet Banjaluke na trogodišnjem nivou.

Gradonačelnik Igor Radojičić je rekao da na nivou lokalnih zajednica nije bilo takve prakse, ali da će Grad pokušati pratiti način planiranja javnih finansija na višim nivoima vlasti kao što je republički budžet, te Uprava za indirektno oporezivanje koje, kako kaže, takođe imaju trogodišnje okvirne planove.

“Želimo da uvedemo takvu praksu zbog stabilnosti planiranja finansija Grada, pogotovo kada su u pitanju kapitalni projekti, da imamo procenu prihoda i budžeta za naredne dvije do tri godine. To je osnovni smisao, jer imamo mnogo projekta koji su višegodišnji i koji zahtijevaju velika sredstva i u jednom godišnjem budžetu niti ih se može planirati niti ima logike da se zamrzavaju sredstva. Tako da je ideja u tome da pratimo više nivoe koji imaju dokumenat okvirnog budžeta kako bi imali jednostavnije planiranje kapitalnih projekata” – objasnio je on.

Stanje zaduženosti

Naglasio je da to neće biti dokumenti koje će usvajati Skupština grada, jer ih nema u zakonu, ali da će on biti dostupan javnosti.

Napomenuo je da je budžet stabilan i da grad sve obaveze redovno izvršava.

Upravo je stepen zaduženosti Grada bila jedna od tema posljednjeg zasedanja gradskog parlamenta. Prema predstavljenim informacijama, vidljivo je da su planirana nova zaduženja te da postoji potreba za pažljivim planiranjem javnih finansija kada su u pitanju garancije koje je izdao Grad.

Načelnica Odjeljenja za finansije Božana Šljivar je tom prilikom navela da je stanje zaduženosti Banjaluke od 2013. kada je ono iznosilo 172 miliona KM, smanjeno za 60 miliona KM.

Naglasila je da je trenutno prisutan trend negativnog neto zaduživanja.

“To je pozitivno jer smo po glavnici duga otplatili 10,8 miliona KM, što je više nego što smo se ponovo zadužili, a to je 7,7 miliona KM. Taj trend će se nastaviti. Imamo u planu da se zadužujemo za značajne kapitalne projekte, ali daleko manje nego što je otplata duga” – precizirala je ona.

Zakonska granica

Navela je da je stepen zaduženosti Grada u 2018. iznosio 10,7 odsto, što je, kako kaže, daleko manje od 18 odsto što je zakonski maksimum.

“Kada su u pitanju garancije koje je izdao grad, saldo po glavnici je  30,07 miliona KM i najveći dio se odnosi na staru Toplanu. Jedino u tom dijelu je možda loš pokazatelj, odnosno da smo tu na zakonskoj granici od 30 odsto.  Procenat zaduženosti po ovom osnovu je 26,55 odsto i evidentno je da nemamo prostora da dajemo nove garancije, ali smo stabilizovali priču kada je u pitanju otplata dugova za staru Toplanu. Grad uredno, između četiri ili pet miliona KM godišnje, planira za otplatu garancija za koje smo preuzeli obaveze” – rekla je ona.

Za vrijeme aktuelnog mandata Grad je ulazio u kreditna zaduženja za izgradnju „Eko toplana“, finansiranje pet velikih infrastrukturnih projekata, kao i aranžman sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) za izgradnju vodovoda na seoskim područjima.

Pri kraju drugo refinansiranje duga

Grad Banjaluka je na dobrom putu da, po drugi put, uspješno izvrši restrukturisanje javnog duga i smanji kamatnu stopu na otplatu kredita.

Naime, na javni poziv za restrukturisanje duga u iznosu od 60 miliona maraka, prijavio se jedan konzorcijum sa tri banke: Komercijalna banka Banjaluka i NLB banka Banjaluka na čelu sa Unikredit bankom Banjaluka dostavili su ponudu od 2,85 odsto kamatne stope.

“Time bi ujedno raniji krediti koje je Grad uzimao po stopi sedam i osam odsto, a koje su 2017. godine već restruktuisani na 4,4 odsto, sada bili spušteni na stopu 2,85 odsto. To, konkretno, znači uštedu na plaćanje kamata na ranije podignute kredite i u godišnjim anuitetima otplate. Smanjenjem kamatne stope ne samo da bi se umanjio dug, već bi se oslobodila sredstva za ulaganje u nove projekte. S obzirom na to da još traje tenderska procedura, odluka o izboru ponuđača biće donesena u zakonom propisanim rokovima” – rekli su u Gradskoj upravi.

Podsjećaju da je prvo restruktuisanje javnog duga, u iznosu od 73 miliona  KM, kao jedna od najveća finansijskih operacija ove vrste koje je ikada izvela neka opština ili grad u BiH, uspješno obavljeno 2017. godine. Tada je kamatna stopa smanjena na 4,4 odsto.

Izvor: Srpskainfo/ Vesna Popović