Kako šećer utiče na naš mozak?

Share on FacebookTweet about this on Twitter

Objavljeno: 11. 11. 2016

Kako se ispostavilo, šećer i nije tako “sladak”. Pored toga što može da izazove gojaznost i dijabetes, konzumiranje hrane zasićene šećerom povezano je s brojnim poremećajima u funkcionisanju mozga, uključujući i slabljenje memorije i kognitivne aktivnosti.

Na sajtu “Kvora”, na kojem stručnjaci odgovaraju na postavljena pitanja, našlo se i pitanje o štetnosti šećera, na koje su odgovarali ljekari i profesori sa Kek medicinske škole sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji. Nisu svi šećeri loši. Naša tijela pretvaraju većinu naše hrane u šećer.

Dobar šećer, ili glukoza, nalazi se u ugljenim hidratima poput hleba i paste. Drugi tip šećera je fruktoza. Kada je konzumiramo iz voća i povrća, ona nije štetna, ali, ako se konzumira iz hrane poput sokova, bilo koje prerađene hrane, začina i preliva za salatu, brze hrane – fruktoza može biti štetna po zdravlje.

“Fruktoza ne stimuliše hormone kao insulin, koji su važni za osjećanje sitosti”, rekla je doktorka Ketlin Pejdž, profesorka u medicinskoj školi Kek.

Šećer izaziva zavisnost. Poreban je samo jedan zalogaj šećera za stimulisanje mozga da oslobodi dopamin, prirodnu supstancu u našem mozgu koja je zaslužna za naše žudnje i motivacije. Ista supstanca izaziva zavisnike od alkohola i droge da konstantno budu pod dejstvom.

Ispitanici koji su učestvovali u studiji ove škole našli su se pred teškim izborom: da li žele da im odmah bude servirana ukusna hrana, ili žele da im se za mjesec dana pošalje novac na kućnu adresu. Prije samog testa, neki ispitanici su jeli glukozu, a drugi fruktozu.

“Ispitanici koji su konzumirali više fruktoze su dobrovoljno odustali od novca kako bi odmah jeli visokokaloričnu hranu”, rekla je doktorka Pejdž.

Šećer utiče na starenje kože. Previše šećera lomi kolagen i elastin u našoj koži, koji pomažu koži da se sama popravlja. Jednom kada se ove prevremene bore pojave, ne postoji način za njihovo otklanjanje.

Šećer otupljuje naš osjećaj za sitost. Česta i preterana konzumacija šećera može da ošteti senzor koj nas štiti od prejedanja. Kada naš mozak ne oslobađa hormone koji signaliziraju da smo siti, mi nastavljamo da jedemo.

Šećer smanjuje naš neurotrofni moždani faktor (BDNF), koji pomaže našem mozgu u učenju i pamćenju novih informacija. Kada je nivo BDNF nizak, nismo u velikoj mogućnosti da učimo nove stvari. Neka istraživanja pronašla su povezanost između niskog nivoa BDNF i Alchajmerove bolesti, depresije i demencije.

Eliminisanje šećera iz ishrane može da izazove istu reakciju kao ostavljanje droge – cvokotanje zubima, anksioznost, drhtanje.

Najbolji način na koji možete da smanjite unos fruktoze jeste da smanjite konzumiranje dodatnih šećera zaslađivača

Izvor: Nezavisne

Share on FacebookTweet about this on Twitter

Međunarodno priznati IT kursevi

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Banjaluka.com. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Banjaluka.com zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Banjaluka.com nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac takođe prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

Šta mislite o ovoj temi?