Sedam stvari koje vam u restoranu brze hrane nikada neće reći

Restorani brze hrane su naša stvarnost. I pored toga što znamo koliko određena hrana može biti nezdrava, ona nam se često čini veoma ukusna. Postoji, međutim, razlog zašto joj se ljudi neprestano vraćaju – ima nešto u samom ukusu, ali i u drugim psihološkim trikovima.

Ovo su neke od najčešćih tajni restorana brze hrane kojima privlače svoje kupce:

Sva hrana ima isti ukus

Bilo da naručite tortilju, hamburger, čizburger ili nešto treće, ukus mesa je isti. Razliku prave dodaci, a upravo prema njima i biramo obrok. Ako hoćemo dupli čizburger (zato što ima više sira) ili tortilju sa blagim sosom – osnova je ista.

Pljeskavice – burgeri se spremaju za tren oka

U velikim restoranima brze hrane meso se priprema u fabrikama i, potom, zamrzava. Zatim se, na licu mesta, baca na vruć roštilj. Neki dodaju začine, npr. biber ili crvenu papriku na meso još dok se griluje, ali većina ni to ne radi. Često se u meso dodaje aroma roštilja tako da imamo utisak da je meso svježe pečeno i tek skinuto sa rešetke. Peciva se dostavljaju rasječena, sosovi su već spremni i krajnji proizvod je gotov – za tri minuta.

Brza hrana je smišljena da se jede brzo

Ako naručite čizburgere i pržene krompiriće za nošenje i namjeravate da ih jedete kad dođete kući, velike su šanse da nećete pojesti ni pola obroka. Razlog je to što je ovaj tip hrane pripremljen da se jede odmah i brzo. Krompirići već nakon pet minuta nemaju ukus, hladni su i beživotni, a hamburger za oko 20 minuta gubi sve svoje “čari”.

Cilj svakog prodavca je da proda što više artikala

Kupac često misli da je dobro prošao kada dobije meni koji košta npr. 2KM manje nego da je naručio svaku stvaku sa menija pojedinačno. Veliki restorani brze hrane, u nabavci, namirnice plaćaju mnogo jeftnije nego kupci. Takođe, stručnjaci tvrde da je ljudima teško da odbiju direktnu ponudu, a prodvaci skoro uvijek uz porudžbinu postavljaju pitanja kao: Da li želite nešto da popijete? Ili, da li želite pomfrit, kečap, sos… Takve direktne predloge ljudi psihološki teže odbijaju i obično pristaju na njih.

Srednja veličina pića je u stvari velika

Godinama se porcije u restoranima povećavaju, a povećanje porcije prati i povećanje cijena. Nekad je mali meni u najpoznatijem restoranu brze hrane na svijetu uključivao mali hamburger, malo gazirano piće i male krompiriće. Sve zajedno je koštalo skoro dvaput manje nego danas.

Salate nisu zdrave

Sama salata možda jeste zdrava, ali prelivi koje biramo u restoranima brze hrane sve su samo ne zdravi. Prepuni su soli, šećera, vještačkih pojačivača ukusa i masti. Nekad zdrav obrok je, zahvaljujući prelivima, postao kalorijska bomba.

Crveni logo, žuti omoti, crvene čaše, žuti natpisi…

Restorani brze hrane s razlogom koriste crvenu i žutu boju za logotipe i reklame. Čak su često i svi detalji u restoranima u tim bojama: tacne za posluživanje, čaše za sokove, stolovi i stolice. Razlog je čisto psihološki – te dvije boje, na podsvjesnom nivou, pojačavaju želju za hranom.

Izvor: B92