Biciklom će i dalje obilaziti svijet (Foto)

Osećaj doma nosite sa sobom, tamo gde se lijepo osećam – tamo je i moj dom. Ne vežem se za mesto, ali za ljude se veoma intenzivno vežem, kaže nam Snežana Radojičić, svjetski putnik, avanturista i pisac, koja je za tri godine prešla 31.000 kilometara biciklom.

Od budističkih hramova Nepala, rižinih polja Kine, najviše zgrade na svijetu i pustinje Gobi, svugdje je Snežana bila.

Snežana se rodila u Beogradu, po struci je profesor književnosti, a u duši avanturista, koju su stalan posao te svakodnevna borba za egzistenciju činili nesrećnom i neispunjenom. Kako i sama piše u svojoj knjizi “Zakotrljaj me oko sveta”, strah od neuspjeha ju je jedino zadržavao da se otisne iz naizgled sigurne luke. Donošenjem čvrste odluke, odvažno se odlučuje da biciklom krene u svijet i upušta se u za većinu ljudi nevjerovatnu avanturu.

“Na ostvarenje sna nije me podstakao nikakav viši ideal ni cilj, ne mislim da će ovu planetu spasiti to što ću putovati ekološkim prevoznim sredstvom, ne tražim odgovore na večita ljudska pitanja o smislu, jednostavno želim da vozim bicikl, da pišem, da crtam, da upoznajem nove ljude i radim samo ono što me čini srećnom. Jer život je prekratak”, kaže Snežana, koja je promovisala svoju knjigu i u Banjaluci.

OD PROFESORKE DO PUTNICE: Napustila je klasičan, komforan život, dom je zamijenila šatorom, a kancelariju i mobilni telefon otvorenim nebom. Tako je shvatila da je svijet predivno mjesto, da su strahovi i granice samo u našim glavama, da se snovi ostvaruju samo ako se ne odustane.

“Bila sam uspešna profesorka književnosti, ali zbog finansijskih razloga našla sam posao u menadžementu. Iako sam tada vodila ugodan život, krenula sam u potragu za sopstvenim željama. Shvatila sam da nisam porodična osoba, ništa me nije vezivalo. Otac mi je govorio da je u životu najvažnije slediti snove i raditi ono što voliš. Tako sam razmišljala šta me čini sretnom i pronašla se u biciklizmu. Zatim sam na internetu potražila saputnika za putovanja i upoznala Brajana Kita iz Kolorada sa kojim sam u početku putovala svetom”, priča nam Snežana.

Za prethodne tri godine od kako je krenula u odiseju svijetom prešla je više od 30.000 kilometara, posjetila na desetine zemalja i upoznala zanimljive ljude, te posvjedočila nestvarnim krajolicima egzotičnih predjela.

“Vrlo brzo zaljubila sam se u putovanja biciklom, jer ste na biciklu dovoljno brzi da prelazite značajne razdaljine, a ipak ste aktivno prisutni na svakom kilometru pređenog puta i primate sve utiske iz sveta oko sebe, možete svakom kog sretnete da poželite dobar dan, da zavirite kroz kapije i dvorišta u svakodnevni život ljudi, da čujete zvukove prirode, da upijate mirise i odmarate oči na pejzažima, a tu je i osećaj slobode, radost što jurite kao kad ste bili dete”, kaže Snežana.

DIVNA ISKUSTVA: Prema njenim riječima, najjači utisak tokom putovanja na nju su ostavili ljudi.

“Ljudi su svuda isti, samo su drugačiji jezik, govor, boja kože, i stvarno žele da pomognu i to nije samo moje iskustvo, već iskustvo svih putnika. Svuda će ljudi kada vide putnika da ga zaustave, da mu ponude pomoć, da ga podrže. Tako je u svim zemljama”, kaže Snežana.

Naglašava da, kada ti potpuni stranac otvori vrata, ne samo svoga doma, nego te pusti i u svoj život, i za veoma kratko vrijeme postanete prijatelji, to je nešto posebno. Tako da poznanstva koja su trajala nekoliko dana ili čak sati završe veoma intenzivnim prijateljstvima.

“Zanimljivo je kako čovek kada je sam i dugo odsustvuje od kuće veoma brzo ostvari jak, prisan i iskren odnos sa potpunim strancima. Poseban trag je na mene ostavio jedan par mladih Britanaca. Upoznali smo se u Turskoj posle razlaza sa mojim emotivnim partnerom sa kojim sam do tada putovala. Dala sam im savet kako da izvade vizu za Irak jer je zbog njihovog državljanstva to dosta teško dobiti, a oni su meni bili prva podrška posle raskida i ljudi koji su mi dali snagu da nastavim put dalje sama. Nakon našeg rastanka ostali smo u kontaktu i posle nekih godinu dana jedan prijatelj mi je poslao poruku da su njih dvoje poginuli na Tajlandu, to me je toliko pogodilo da danima nisam mogla da dođem sebi, a možda smo zajedno proveli samo nekih sat vremena”, sa sjetom priča Snežana.

Što se tiče straha, Snežana priznaje da na samom početku nije bilo nimalo jednostavno, te da se svega bojala, ali vremenom se mora zaboraviti strah i nastaviti put ili se odustaje i vraća kući.

“Sada mi je smešno kada vidim da neki ljudi stavljaju plastične lutke u kola pored sebe da bi izgledalo da ih ima više, nije mi jasno zašto onda putuju ako se boje. Na taj način putovanje i sve one zanimljivosti i lepote gube svoje čari zbog straha i grča u kojem se stalno nalazite”, kazala je Snežana.

Uprkos hrabrosti, ovaj svjetski vagabundo kaže kako je izuzetno oprezna i da nikada nije zaboravila da odreaguje na svoj instinkt i prvi nagovještaj da nešto nije u redu, makar se na kraju i ispostavilo da nije u pravu.

KRIZE I POBJEDE: Kao najteži trenutak u životu izdvaja dvije situacije koje su bile veoma teške za nju.

“Prva situacija je bila kada sam ostala sama jer me je partner napustio i potom u Rusiji kada sam ostala bez ikakvog izvora prihoda. Prvo sam prebrodila tako što sam jednostavno prikupila snagu i nastavila jer ovo putovanje nisam ni počela zbog ljubavi pa nisam htela ni da ga prekinem zato što sam u međuvremenu izgubila partnera. Što se tiče drugog, rekla bih ozbiljnijeg trenutka krize, prebrodila sam ga zahvaljujući ljudima koji prate moje putovanje i čitaju moje putopise. Saznavši u kakvoj sam krizi, mnogi su mi poslali donacije, simbolično “kupujući” kilometre mog putovanja”, kaže Snežana.

Dodaje da joj je tada vrlo brzo stigla i ponuda da piše tekstove za jedan portal.

“Ni u jednom od ta dva trenutka krize nisam ni na sekund pomislila da odustanem. Jedino o čemu sam razmišljala bilo je kako da nastavim dalje”, kaže Snežana.

O stalnom povratku u rodni kraj kaže da još ne razmišlja, ali ako bi joj se jednog dana neki grad ili osoba toliko svidjeli da joj nešto “klikne” u glavi, sigurno bi se smirila na jednom mjestu.

“Nemam tačnu maršrutu, voziću bicikl dokle mi je lepo i dokle uživam, svako jutro se budim sa osmehom, bez sata, i nikada nikuda ne žurim. Imam sve vreme sopstvenog života da uradim najbitniju stvar na svetu, da proživim svoj san”, kaže Snežana, kojoj je u planu krajem oktobra Tajland, pa tako dalje.

Brojni Banjalučani koji su prije nekoliko dana bili na promociji njene knjige ostali su oduševljeni Snežanom, koja im je sa žarom prenijela detalje svoje avanture biciklom po Austriji, Rumuniji, Turskoj, Grčkoj, Mongoliji, Kazahstanu, Kini i mnogim drugim zemljama.

Manje neprijatnosti

Snežana kaže da je tokom putovanja shvatila u stvari da su ljudi najveća opasnost.

“Na putovanju su mi se dešavala manje neprijatnosti, ali većih incidenata nije bilo. U Kini je na moj šator nasrnuo ljuti farmer jer je mislio da sam mu oštetila usjeve, a u ruskom gradu Sljodanki dvojica mladića su pokušala da me opljačkaju, tada sam prvi i jedini put upotrebila “paprika šok” sprej koji imam za samoodbranu. Naravno, uvek postoje opasnosti od lošeg puta i saobraćaja, ekstremnih klimatskih uslova i opasnih predela”, dodaje Snežana.

Izvor: Nezavisne