Fotografije i muzički ukus presudni za zaposlenje

Prema istraživanjima najbolje mreže za potragu za kandidatima za posao su “Linked in”, “Fejsbuk”, “Tviter”, “Blog kompanije”, “Gugl plus” i “Jutjub”. Naime, poslodavci kandidate za posao najčešće traže na društvenoj mreži “Linked in”, i to u čak 94 odsto slučajeva.

Poslije ove mreže, za poslodavce je najlakše da novu radnu snagu traže na “Fejsbuku”, pa se za nju odlučuju u 65 odsto slučajeva. “Fejsbuk” slijedi društvena mreža “Tviter” za koji se odlučuje tek nešto više od polovine rukovodilaca i menadžera kompanije prilikom traženja ili provjere kandidata za posao.

I blogovi koje ljudi u sve više slučajeva pišu često mogu da budu mjesto provjere i analize pri potrazi za poslom. Poslodavci u 20 odsto slučajeva odluče da kandidata za posao traže ili provjere i u bazama podataka blog kompanija.

Nešto manje popularna je i društvena mreža “Gugl plus” na kojoj u 18 odsto slučajeva kompanije traže radnike, dok je istraživanje pokazalo da poslodavce zanima i muzički ukus potencijalnih budućih radnika, pa ih tako u 15 odsto slučajeva traže i provjeravaju i na “Jutjubu”.

Šta poslodavci tačno istražuju

Iako su intervjui ili različiti testovi koji se popunjavaju prilikom konkurisanja za određeni posao ranije bili jedini način da poslodavci dođu do odgovora na određena pitanja o potencijalnom radniku, to danas više nije slučaj.

Naime, s obzirom na to da se društvena mreža “Linked in” najviše koristi za potragu za kandidatima za posao, poslodavci na njoj najčešće traže podatke o profesionalnom iskustvu, koliko je kandidat u već “u poslu”, a takođe ih interesuju i specifične osobine budućeg radnika.

Na drugim društvenim mrežama o kandidatima se, između ostalog, traže i informacije o tome kakav život vodi, u skladu sa kakvim principima i da li se to ustvari uklapa u korporativnu kulturu kompanije. Pored toga, veoma se obraća pažnja da li određena osoba prati industriju, odnosno kretanja na tržištu.

Kao i “Linked in” i druge mreže se koriste kako bi se došlo do što potpunijih podataka o radnom iskustvu kandidata za posao, gdje je sve i šta radio u prethodnom periodu.

Društvene mreže i poslovni svijet kod nas

Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Predrag Zgonjanin istakao je da sve više preduzeća i kod nas ima profile na društvenim mrežama, ali da to nije ni blizu kako je u zemljama zapadne Evrope.

– Tamo čak znači da ukoliko nisi na mreži nisi dovoljno transparentan i otprilike se samo bira koja je od tih mreža najpopularnija i najbolja. Ali u svakom slučaju činjenica je da je to i kod nas sve popularnije i da ljudi sve više pokušavaju da se njihovi kontakti nalaze tamo, a da kroz mreže i traže ljude za zaposlenje. Možda bi to trebalo malo i promovisati, s obzirom na to da je danas brzina najbitnija – naglasio je Zgonjanin.

On je istakao da postoje i negativne strane društvenih mreža s obzirom na to da ih koriste i razni mešetari da bi uzeli novac.

Direktor Agencije za posredovanje pri zapošljavanju, konsalting, organizovanje Miroslav Vukajlović istakao je da je dobro i normalno rješenje da neko koristi potencijal društvenih mreža i u poslovne svrhe.

– Ako postoji potreba za popunom određenog radnog mjesta mislim da je dobro rješenje da se u tu svrhu koriste i društvene mreže, ali mislim da se društvene mreže, pogotovo ovdje kod nas neće koristiti za konačan odabir potencijalnog kandidata – kazao je Vukajlović.

On je istakao da kod nas taj oblik zapošljavanja još nije zastupljen, ali da će se u budućnosti sigurno pribjegavati oglašavanju na društvenim mrežama.

Vukajlović je naglasio da je “Spektar” agencija koja je prva kod nas počela da koristi prednosti društvenih mreža i da na njima postavlja oglase za posao.

– Mogu da kažem da su, usljed brzine razvoja tehnologija, naše objave na društvenim mrežama poprilično dostigle našu internet stranicu po pitanju posjećenosti. To je definitivno interesantan trend i mi imamo koristi i od jedne i od druge varijante – naglasio je Vukajlović.

Za neke intervjue nemoguće se pripremiti

Šta bi vam rekao pingvin koji sa sombrerom ušeta u kancelariju, jedno je od čudnih pitanja koje očekuju kandidate za razgovor u nekim od velikih svjetskih kompanija.

Iako se prije razgovora za posao kandidati pokušavaju pripremiti na najbolji mogući način proučavajući kompaniju na čiji su se oglas za posao javili te sve stručne informacije koje bi im mogle pomoći na razgovoru, za neka pitanja sigurno se nije moguće pripremiti jer nemaju veze sa kompanijom niti sa poslom na koji su se kandidati prijavili.

Po takvim pitanjima ponajviše je poznat “Gugl”, ali i brojne druge velike kompanije poput “Amazona”, “Epla” i “Dela” kandidatima za posao postavljaju nevjerovatna i neobična pitanja.

Na “Business Insideru” objavili su neka od takvih pitanja s kojima su velike kompanije iznenadile kandidate na razgovorima za posao.

U “Amazon” su kandidate pitali koju bi preduzetničku ideju predložili da im šef te kompanije Džef Bezos uđe u kancelariju i kaže da će uložiti milion dolara u tu ideju.

Na razgovoru za posao u “MasterCard” kandidate pitaju mogu li u isto vrijeme prodavati veš-mašinu više kupaca i izgovoriti: “Peter Paapper Picked a Pickled Pepper “.

Pitanje iz “Dela” glasi: “Koja pjesma najbolje opisuje vašu radnu etiku?”

Jedno od pitanja za razgovor na posao u “Juffy Software” jeste: “Jeste li ikada ukrali olovku na poslu”, dok u “Guglu” pitaju kandidate znaju li koliko ima krava u Kanadi.

“Ako ste stišali mobilni telefon, a on uprkos tome počne jako glasno zvoniti, šta biste nam rekli”? Ovo neobično pitanje postavljaju kandidatima na razgovoru za posao u “Kimberly-Clark”.

U “LivingSocial” kandidati moraju i da pjevaju jer ih na razgovoru pitaju koja im je najbolja pjesma, te je moraju otpjevati.

U “Zappos” pitaju kandidate koji bi bili superheroji i ako im se ukaže prilika, bi li se tako obukli i na poslu.

“O čemu razmišljate dok ste sami u automobilu”, pitaju u “Gallop”.

Na razgovoru za poziciju inženjera u “Clark Construction Group” jedno od pitanja jeste i: “Pingvin sa sombrerom pojavi se pred vratima. Šta će prvo reći i koji je razlog njegovog dolaska”.

Iz “PrinceWaterhouse Coopers” od kandidata traže da im predlože mjesto za odlazak na praznike, dok ekipa iz “Bain and Company” kandidate na razgovorima za posao pita da procijene koliko ima prozora u Njujorku.

“Koja biste bili životinja i zašto”, pitanje je koje se može očekivati prilikom razgovora za posao u “Epl”-u.

Koja zanimanja će biti tražena 2025. godine?

Digitalna tehnologija, ekologija i starenje stanovništva izazvaće revoluciju na tržištu rada, tako da će neki poslovi nestati, a drugi će doživjeti procvat. Jedno od najtraženijih zanimanja biće specijalista za upravljanje otpadom, objavio je francuski list “Kapital”.Stanje na tržištu rada značajno će se promijeniti do 2025. godine, a nosilac promjena je životna sredina, pa će tako u oblasti reciklaže i upravljanja otpadom u narednoj deceniji lokalne zajednice i preduzeća zaposliti više hiljada novih stručnjaka. U sektoru energije, prema riječima odgovornih iz francuskog energetskog giganta “Alstom”, toplotna izolacija će se u budućnosti, u cilju uštede energije, ugrađivati u sve nove stanove, te će zahtijevati angažovanje velikog broja stručnjaka u ovoj oblasti.

Drugi segment čiji razvoj stvara potrebu za novim poslovima jeste digitalna tehnologija koja će pružiti mogućnost zapošljavanja hiljade novih mladih ljudi s diplomama, sposobnih, prije svega, da iz mase informacija izoluju ključne podatke.

Negativni pokazatelj

Studija koju je sprovela stranica “CareerBuilder” pokazala je šta poslodavci tačno traže kad pregledavaju profile kandidata na društvenim mrežama, odnosno koje su to stvari koje će prosječnom poslodavcu ukazati da određena osoba nije ono što traži.

U čak 49 odsto slučajeva poslodavci će smatrati da niste osoba za njegovu kompaniju ako na društvenoj mreži imate neprimjerene ili provokativne fotografije.

Pored toga loše će uticati i stvari koje upućuju na to da pijete alkohol ili konzumirate droge – 45 odsto, loše komunikacijske vještine – 35 odsto, diskriminatorski komentari o drugim ljudima – 28 odsto, te bilo kakve informacije koje upućuju da ste o nečemu lagali u svojoj prijavi – 22 odsto.

Izvor: Glas Srpske