Stefani Vukajlović, atletičarka iz Banjaluke: Živim san mnogih Amerikanaca

Velika mi je čast što studiram na Djuku, jer se tim ne mogu pohvaliti ni mnogi Amerikanci. Ovdje su uslovi za treniranje neuporedivo bolji nego u Banjaluci i vjerujem da ću uz težak rad mnogo napredovati i ispuniti normu za Evropsko prvenstvo u Poljskoj.

Kazala je ovo za “Glas Srpske” talentovana atletičarka Borca Stefani Vukajlović (21) koja već drugu godinu studira na prestižnom univerzitetu ”Djuk” gdje se i sportski usavršava. Već se navikla na tamošnji sistem rada i smatra da je mnogo napredovala za prethodnih godinu i po.

“Zadovoljna sam kako napreduju studije i treninzi. Studiram elektrotehniku i informacione nauke. Izabrala sam težak smjer, što sigurno nekad utiče na moje treninge, ali dajem sve od sebe da ne bude tako. Već sam se navikla na sistem rada, što i nije tako teško kada je sve organizovano do detalja. Moje je da učim i dajem sve od sebe” – istakla je ona.

* GLAS: Kako izgleda jedan prosječan dan na univerzitetu i da li je naporno izvršavati sve obaveze?

VUKAJLOVIĆ: Moj dan počinje treningom u osam ujutru, zatim slijede predavanja. Ne završavam svaki dan u isto vrijeme, nekad imam malo vremena da se odmorim prije početka učenja. Nastojim da ne idem prekasno na spavanje jer me ujutru opet čeka trening, mada nerijetko se to produži u sitne sate. Iako je biti sportista u jednu ruku super, u drugu kada je škola u pitanju je mnogo teže biti student-sportista, nego “običan” student jer mi mnogo vremena oduzmu treninzi i takmičenja, a očekivanja su jednaka. Ali opet s druge strane nikad ne bih mogla da budem samo student.

* GLAS: Kakvi su uslovi za treniranje i napredak?

VUKAJLOVIĆ: Fantastični. Počev od objekata za treniranje, preko stručnog osoblja, do veoma kvalifikovanog medicinskog osoblja. Sve je podređeno napretku. Djuk je najpoznatiji po košarci i po treneru Majku Kržiževskom, ali trenutno imamo nekoliko ekstremno dobrih i talentovanih atletičara. Djuk je privatna škola sa velikim akademskim standardima, što utiče na ograničen broj ekstremno dobrih sportista, jer oni najčešće biraju manje zahtjevne fakultete kako bi se više posvetili sportu.

* GLAS: Možete li uporediti uslove za rad tamo sa ovim kod nas?

VUKAJLOVIĆ: Jedna od najvećih razlika jeste finansijski fond koji se ulaže u sport, a iz toga proizlaze najbolji mogući uslovi za rad. Naravno, treneri su vrlo stručni u svom poslu, mada smatram da kod nas postoje možda i bolji samo za mnoge ne postoje neophodni uslovi koji bi doveli atletičare do vrhunskih rezultata. Zato je i činjenica da imamo mnogo talentovanih mladih sportista, ali kada se dođe do seniora, gdje sam talenat više nije dovaljan, mnogi odustaju jer uslovi ne omogućavaju nastavak odličnih rezultata. S druge strane tu je i psihološko rasterećenje. U Banjaluci sam se uvijek brinula hoće li klub imati dovoljno para da odemo na takmičenje, s tim dolazi i pitanje kako tempirati formu kad ne možemo biti sigurni da idemo na takmičenje. To je za mene bio veliki stres.

* GLAS: Koliko je značio odlazak u Ameriku i šta za Vas predstavlja studiranje na jednom takvom univerzitetu?

VUKAJLOVIĆ: Velika čast je da budem ovdje. Ne mogu se ni mnogi Amerikanci pohvaliti diplomom Djuka, dok mene to čeka. Veoma sam srećna, a pitanje je koliko bih  napredovala da sam ostala kod kuće što se tiče sporta. Fakultet mi je omogućio da istražim različite smjerove i da na kraju izaberem ono što mi se sviđa, dok bih se u Banjaluci morala od samog početka opredijeliti za jednu djelatnost.

* GLAS: Nedavno ste oborili rekord BiH u bacanju kladiva koji sada iznosi 58,02 metra. Možete li još bolje?

VUJAKLOVIĆ: Presrećna sam zbog toga. To sam odavno imala u planu. Napredovala sam dosta za ovih godinu i po. Prošlu sam završila sa malim ličnim rekordom, a smatram da je ona bila podloga za ovu i naredne, jer sam se navikavala na malo drugačiji sistem rada i okolinu. Očekujem da u narednim takmičenjima poboljšam lični rekord.

* GLAS: Blizu ste norme za Evropsko prvenstvo do 23 godine koja je 60 metara. Ciljate li to takmičenje?

VUKAJLOVIĆ: Cilj mi je da što uspješnije završim sezonu u Americi. Zatim se vraćam u Evropu, gdje ću nastaviti sezonu. Ubijeđena sam da ću ispuniti normu za EP do 23 godine, ne vidim razlog da tako ne bude. Spremna sam.

* GLAS: Koliko bi značilo za mlade atletičare kada bismo ovdje imali bolje uslove za rad?

VUKAJLOVIĆ: Definitivno mislim da bi bili bolji rezultati, jer važan je sistematičan rad. I to se ne odnosi na samo treniranje, već i oporavak koji je jako bitan, a smatram da dobar oporavak ne mogu svi priuštiti u našoj okolini jer zavisi o nama samim i našem finansijskom stanju, zatim pripreme i sve ostalo. Nadam se da će se u budućnosti više ulagati u sport i omladinu.

Borac dominira u BiH

* GLAS: Član ste Borca čija ženska ekipa već godinama dominira u BiH. Vjerujete li da možete ponoviti uspjeh i ove sezone i da li ćete stići na prvenstvo BiH?

VUKAJLOVIĆ: Prošle godine sam se takmičila, ali nisam sigurna da li ću se ove vratiti na vrijeme. Naša ekipa je godinama najbolja i ne vidim razlog da to tako i ne ostane. Mana našeg ekipnog prvenstva je nedostatak kladiva kao discipline, tako da nisam imala priliku da nastupam na ekipnom prvenstvu u svojoj disciplini. Voljela bih da se to promijeni u budućnosti, jer bismo onda bili još jači.

Zapažena u Americi

* GLAS: Koliko ste zadovoljni rezultatima na takmičenjima u Americi?

VUKAJLOVIĆ: Učestvovala sam na dosta takmičenja i najčešće sam bila plasirana u prvih osam. Ova godina je mnogo bolje krenula nego prošla i mislim da bih mogla da napravim mnogo zapaženije rezultate. Definitivno mi je cilj da se plasiram na državno prvenstvo koledža u Americi, to je najveće takmičenje ovdje.

Izvor: Glassrpske