Šta Banjaluci treba da bi 2024. bila centar Evrope: Jasna strategija, stručnjaci i novac

Uz jasnu strategiju, kvalitetne stručnjake i racionalano potrošen novac Banjaluka može biti Evropska prestolnice kulture za 2024. godinu – saglasni su kulturni radnici grada na Vrbasu.

Vijest da je Gradska uprave Banjaluke podržala projekat Banjaluka Evropska prestonica kulture, uz formiranje sedmočlanog Tima za pripremu i učešće, čiji je primarni zadatak da rade na pripremi aplikacije Banjaluke za ovaj program, dočekana je u javnosti uz očekivano kontradiktorne reakcije.

Od pretjerano ekstatičnih pohvala, preko prepucavanja po političko-partijskoj liniji, do otvorenog pesimizma i sumnji u realizaciju ove ideje.

U svakom od navedenih slučajeva, najčešće bez jasnih argumenata u prilog iznesenim stavovima. Da situacija u kulturnom životu Banjaluke nije pretjerano blistava, to je jasno i posljednjem laiku.

Nezainteresovanost državnih institucija, hronični nedostatak novca i infrastrukture, partijska podobnost prilikom podjele novca, i pogrešno određivanja kulturnih prioriteta, te brojni drugi problemi, doveli su do stanja u kojem se kulturna scena bukvalno nalazi na ivici opstanka, održavana uglavnom entuzijazmom samih umjetnika i par kulturnih institucija i udruženja.

Mladen Banjac, jedan od članova tima koji radi na izradi ovog projekta, kaže da su za njih ove reakcije prilično očekivane, pošto većina komentara otkriva nerazumijevanje ove ideje.

“Iz prvobitnih reakcija evidentno je na odluku o kandidaturi da mnogi nisu najbolje razumjeli šta ta titula ustvari znači. Ona se ne dobija zbog prethodnih uspjeha i ostvarenja, nego je to potpuno novi proces koji za cilj ima stvaranje novog, održivog sistema kulture u gradu, a taj sistem treba da razviju sami građani i kulturni akteri koji u tom gradu žive i stvaraju”, kaže Banjac i dodaje da je ključno ispunuti nekoliko uslova.

“Za početak potrebno je da se ispune uslovi koji su propisani za apliciranje za prvi krug, a to su kulturna strategija na nivou grada i postepeno povećanje budžeta za kulturu, a to je ono na čemu trenutno radimo. U prethodnih nekoliko mjeseci, tim aktivno sprovodi analizu kulture na nivou grada za potrebe pisanja kulturne strategije, koja će biti prvi dokument ove vrste. Moram da kažem da je odaziv i saradnja sa kulturnim institucijama i pojedincima jako dobra i da imamo apsolutnu podršku Gradske uprave, jer bez te podrške ovaj projekat bi bio nemoguć”, kaže Banjac.

Goran Dujaković, direktor Festivala animiranog filma, tvrdi da je ideja o Banjaluci kao prestolnici kulture vrijedna podrške, ali do njene realizacije treba riješiti dvije ključne stvari.

“Ukoliko Banjaluka zaista želi da bude Evropska prestonica kulture onda je neophodno da se naprave radikalni rezovi, i za početak rasčisti sa dvije bitne stvari. Prva je, da se napravi ozbiljna analiza šta je to što u ovom trenutku posjeduje ovaj grad u kulturi, kakva je to kreativna industrija, produkcija u kulturi, jer bi buduća nadogradanja, ako je nešto loše ili prosječno i opstaje samo zahvaljujući raznim partijskim lobiranjima, bila čisto bacanje novca. Pri tome selektovati ono što zaista jeste spona ovog grada sa savremenim stremljenjima u kulturi, tradicionalizam svijesti na funkcionalnu mjeru, a ne da bude prioritet, kao što je to slučaj sada”, kaže Dujaković i dodaje da se bilo koja strategija mora podržati održivim finansiranjem.

Druga je, naravno, kako obezbediti značajan novac za kulturu. Iz dosadašnjih iskustava Evropskih prestonica kulture vidljivo je da se ta ulaganja kreću u rasponu od 12 do 120 miliona evra.

To podrazumijeva pronalaženje mehanizama koji će dugotrajano obezbjediti kvalitetno funkcionisanje kulture, a ne isključivo po partijskim preporukama, i slično. Imajući sve ovo u vidu, bojim se da u ovom trenutku Banjaluka, osim iskazane volje, jako daleko od te titule – jasan je Dujaković.

Strategija, pa novac

Književnik Berislav Blagojević, kaže da je i sam pokušaj ostvarenja ove ideje, bez obzira na konačan ishod, neka vrsta pomaka sa mrtve tačke na kojoj se nalazi domaća kultura.

“Nisam siguran da li Banjaluka može postati evropska prestonica kulture, ali smatram da je ideja dobra i da vrijedi pokušati. Ono što uglavnom svi prenebregavaju da istaknu jeste činjenica da se ranije, barem koliko je meni poznato, o kulturi gotovo uopšte nije razmišljalo, pogotovo ne na ovaj način- kaže Blagojević, i dodaje da je neophodno imati, prije svega jasnu strategiju a potom i novac. Ne treba se zavaravati. Za kulturu je neophodan novac. Međutim, pored toga, neophodno je imati jasnu strategiju i sposobne ljude koji će realizovati kulturne programe”, kaže pisac.

Prva prezentacija 23. oktobra

Stručni tim za izradu aplikacije priprema i javno predstavljenje do sada odrađenog posla za 23. oktobar.

“Trenutno pripremamo i javni događaj na kome će biti predstavljen projekat EPK, uspješni primjeri iz regiona i Evrope, kao i dosadašnji rezultati tima. Prezentacija će se održati 23. oktobra u Domu Omladine, pozivamo sve zainteresovane da se informišu i da se uključe u naš rad kako bismo zajedno stigli do te prestižne titule 2024. godine”, kaže Banjac ispred stručnog tima za izradu aplikacije.

Izvor: blic.rs / Autor: Branislav Predojević