Koliko Banjalučani znaju o znamenitostima i prošlosti grada (Foto)

Kada se proslavlja Dan grada, ko je bio Svetislav – Tisa Milosavljević, kako je nastala Gospodska ulica i druge istorijske znamenitosti grada mnogim Banjalučanima, posebno mlađim, nisu poznate.

U razgovoru sa sugrađanima saznali smo da za mnoge važne  ličnosti i događaje iz prošlosti znaju tek površno, a to, iako vole svoj grad, pravdaju time da zbog egzistencijalnih problema nemaju vremena da se bave istorijom, dok neki priznaju da su nemarni, te da bi i u školama trebalo više izučavati lokalnu istoriju. U tome se slažu i ugledni istoričari.

Zoran Pejašinović, direktor Gimnazije i istoričar, smatra da je cijeli školski sistem napravljen tako da se ne bavi lokalnom ili zavičajnom istorijom.

U udžbenicima istorije treba ostaviti prostora nastavnicima da učenicima predaju o zavičajnoj istoriji.

“Nekoliko puta sam zagovarao na sastancima da u udžbenicima istorije treba ostaviti prostora nastavnicima da učenicima predaju o zavičajnoj istoriji. Trebalo bi, ako već živimo tu, da kada hodamo gradom znamo ko je bio Veselin Masleša, šta je Gospodska ulica”, kaže Pejašinović.

Lokalna istorija zanima mlade

Kaže da je samoinicijativno predavao učenicima o toj istoriji i pokazalo se kao veoma korisno, te da lokalna istorija mlade zanima.

Upozorava da neki učenici nedovoljno poznaju lokalnu istoriju, ali i da ona nije samo istorija već izraz kulture, jer se radi o prošlosti naših sugrađana.

Kada su u pitanju fakulteti, činjenica je da veliki broj studenata koji upisuju fakultete nisu iz Banjaluke i prirodno je da ne znaju mnogo o lokalnoj istoriji, ali provodeći vrijeme u ovom gradu to znanje se popravlja.

“Ne znaju neke ni najosnovnije stvari o sredini u kojoj žive”

“Znam nekoliko ljudi koji ovdje žive decenijama, a ne znaju neke ni najosnovnije stvari o sredini u kojoj žive. Takođe, broj časova istorije je mali i nedovoljan i zbog toga  profesori nemaju dovoljno vremena da se pozabave lokalnom istorijom”, ističe Borivoje Milošević, docent doktor na Odsjeku za istoriju na Filozofskom fakultetu.

Dodaje da je lokalna istorija u udžbenicima u velikoj mjeri zapostavljena pa se prepušta pojedincu da vlastitom voljom nešto nauči.

“Mnoge istorijske znamenitosti koje su bile od velikog značaja za grad i okolinu nisu adekvatno vrednovane, što znači da danas u Banjaluci, za razliku od nekih drugih gradova, nedostaju spomenici i ploče posvećene nekim znamenitim događajima ili istorijskim ličnostima”, smatra Milošević.

Prema njegovim riječima, u Banjaluci nema biste Tome Radulovića,  čovjeka koji je udario temelje Gospodskoj ulici.

“Najbitnija su ta lična interesovanja i to koliko neko želi da nauči o sredini u kojoj živi. Stariji sugrađani imaju veće interesovanje, ali i znanje o znamenitostima grada”, kaže Milošević.

Anketa: Kada je Dan grada i čija statua je preko puta hrama?

Goga Savić (62), penzionerka

Dan grada je u aprilu, 21. ili 22, nisam sigurna. Preko puta hrama Hrista Spasitelja nalazi se statua bana Milosavljevića, čovjeka po kojem je poznat Banski dvor, jer je on to i gradio. Smatram da mladi danas malo znaju osnovne stvari o gradu.

Jovana Trivundža (20), radnica

Iz Banjaluke sam, ali ne mogu se sada sjetiti datuma kada se proslavlja Dan grada. Ne znam čija je statua u parkiću preko puta hrama Hrista Spasitelja. Mislim da mi, mladi, treba više pažnje tome da posvetimo.

Aleksandar Botić (17), učenik

Dan grada je 22. april i mislim da bi to trebalo svi da znaju, kao i to da se preko puta hrama Hrista Spasitelja nalazi statua bana Milosavljevića.

Naši stariji sugrađani su iskusniji i oni znaju više o gradu i oni bi trebalo nas da uče o tim bitnim znamenitostima, jer su oni starosjedioci ovdje.

Izvor: Nezavisne