Bivši direktori traže nagradu za uništavanje Banke Srpske!!!

Bivši direktor i izvršni direktori Banke Srpske Zdravko Trivunčić, Dejan Radmanović i Boris Knežević tužili su banku jer im nisu priznata potraživanja iz radnog odnosa, na šta je Banka Srpske odgovorila kontratužbom tvrdeći da su njihovi ugovori ništavni, otkriva poslovni portal CAPITAL.

Posljednji direktori pod čijom upravom je jedina državna banka RS završila pod privremenom upravom, a potom u stečaju, sada traže da im se isplati blizu 300.000 KM.

Stečajna upravnica Banke Srpske Mirjana Golić u potpunosti je osporila potraživanja Trivučića u iznosu od 106.770 KM, te Radmanovića i Kneževića koji potražuju po 84.733 KM.

Međutim, tužbe koje su oni podnijeli datiraju još iz vremena privremene uprave u Banci Srpske. Trivunčić je podnio tužbu u martu prošle godine, a Radmanović i Knežević u januaru iste godine.

Nakon što im ni stečajna upravnica nije priznala potraživanja, advokat Mile Antonić zatražio je od suda nastavak postupka koji Trivnučić vodi protiv banke, dok za Radmanovića i Kneževića još uvijek nije podnio zahtjev.

Kao osnov za osporavanje njihovih potraživanja Golićeva je navela član 212 Zakona o bankama RS kojim je precizirano da „danom donošenja rješenja o imenovanju privremenog upravnika prestaju svi ugovori na osnovu kojih su dotadašnji članovi organa upravljanja bili zaposleni u toj banci, te da u tom slučaju oni ne ostvaruju pravo na isplatu otpremnine i varijabilnih naknada, nezavisno od toga je li ostvarivanje takvih prava bilo ugovoreno sa bankom ili je proizlazilo iz drugog akta banke“.

Antonić je za CAPITAL rekao da su njih trojica tužbe podnijeli jer im ni u privremenoj upravi nije priznat veći dio potraživanja. Međutim, kako je naveo, na tu tužbu banka je podnijela i kontratužbu, a on je sada zatražio nastavak spora, s obzirom na to da njihovim klijentima ni stečajna upravnica nije priznala traženi iznos.

„S obzirom na to da Trivunčić ima specifičan ugovor sa bankom, mi smo tražili da se on ispuni. Međutim, oni su podnijeli kontratužbu tražeći da se utvrdi da je apsolutno ništav ugovor o radu između direktora i tadašnje Balkan Investment Banke. Kao razlog su naveli to da je ugovor zaključen mimo Zakona o bankama, odnosno da Nadzorni odbor nije dao saglasnost za taj ugovor. Održana je telefonska sjednica na kojoj je data saglasnost, jer ko bi potpisao ugovor bez saglasnosti, to je besmisleno“, rekao je Antonić i dodao da je ugovor u ime NO potpisala Snežana Vujnić.

On kaže da se u članu jedan spornog ugovora čak i navodi broj odluke kojom je NO imenovao Trivunčića na poziciju direktora.

Ugovorom koji Trivunčić ima predviđeno je da u slučaju raskida ugovora u mandatnom periodu ima pravo na otpremninu u visini 12 mjesečnih bruto plata.

Antonić kaže da je gotovo identična situacija i sa izvršnim direktorima, s tim da je njihove ugovore potpisao Trivunčić, a da u kontratužbi Banka Srpske osporava visinu plate koja im je određena.

„Mi smo i u ovom slučaju tražili isplatu plata koje su u skladu sa ugovorom predviđene u slučaju njegovog raskida. S druge strane, oni u kontratužbi navode da NO nikad nije dao saglasnost na visinu plate i otpremnine zbog čega traže da se taj član proglasi ništavim. Kako je generalni direktor to mogao potpisati ako to nije tako?“, kazao je Antonić.

Govoreći o tome da li je moralno da direktori propale banke traže otpremninu, Antonić kaže da propast banke nije počela njihovim dolaskom.

Sa Mirjanom Golić nismo uspjeli stupiti u kontakt jer se nije javljala na telefon.

Inače, ova tročlana bivša uprava Banke Srpske poznata je po tome što je svojevremeno ovlastila je samu sebe da može samostalno odobravati kredite do 20 miliona KM, bez saglasnosti Nadzornog odbora ili prethodno pribavljenog pozitivnog mišljenja odjeljenja za rizike, o čemu je CAPITAL pisao još 2014. godine pisao.

„Pravilnikom o ovlašćenjima i odgovornostima BS-PL-05-019“, uprava banke Srpske koju su tada činili Trivunčić, Radmanović i Knežević povećala je sebi limit odlučivanja sa dva na 20 miliona.

To je bilo vrlo upitno s obzirom na Zakon bankama RS koji propisuje da maksimalna izloženost može biti 40 odsto osnovnog kapitala banke. To znači da je Banka Srpske za odobravanje 20 miliona KM morala imati minimalan kapital od 50 miliona KM ili 15 miliona više nego što je tada imala.

Izvor: Capital.ba/M. Čigoja